Globalni dug je povišen, ali ipak nije dovoljno visok da se vršila poređenja sa finansijskom krizom iz 2008. godine. Rizični dug korporacija, posebno u obliku kredita sa visokim zaduživanjem, raste već duži niz godina.
Od 2015. godine, dug svetskog privatnog sektora porastao je za oko 15 odsto svetskog BDP-a, i na većem je nivou nego što je bio pre globalne finansijske krize, prema Oxford Economics-u.
Tržišta u nastajanju bila su glavni pokretač ovog trenda sa ubrzanim rastom duga u velikim rastućim ekonomijama, kao što je Kina, u protekloj deceniji.
Rastući globalni dug je glavna briga za svetsku ekonomiju, jer nedavni podaci ukazuju da se kreditni bum često završava padom seizmičkih razmera. Nedavna studija je utvrdila da se od 175 takvih masovnih kreditiranja zapanjujućih 70 odsto završilo katastrofalnim padom.
U uzorku velikih ekonomija, do 60 odsto BDP-a je u ekonomijama sa “rizičnim” dugom korporacija i do 30 odsto BDP-a je u ekonomijama sa rizičnim dugom domaćinstava, navodi se u saopštenju Okford Economics.
Nagli rast duga na tržištima u nastajanju povezan je sa porastom sve rizičnijeg duga u Evropi i SAD-u.
Istraživanje Oxford Economics-a takođe sugeriše da su zemlje sa najvećim rizikom Hong Kong, Kina, Francuska, Kanada i Čile. Kineski problem duga je već u kritičnoj fazi i neuspeh u njegovom rešavanju mogao bi imati velike implikacije za svetsku ekonomiju.
Opasnost neusklađivanja nivoa duga može imati ozbiljan uticaj na već postojeće usporavanje globalnog rasta.
