Hiljade Šveđana ugradilo je mikročipove koji im sada služe kao kreditne kartice, ključevi za auto ili stan pa čak i karte za voz.
Jednom kada ugrade čip, više nikad ne moraju brinuti o tome gde im je novčanik ili jesu li digli dovoljno gotovine, piše The Conversation. No, i dalje postoji jaka struja koja se opire ugrađivanju čipova u tijelo jer tako nešto smatraju distopijskim.
I dok se na prvi pogled može pomisliti da je Švedska jednostavno toliko napredna da predvodi ovakve trendove, iza priče o 3500 ljudi s mikročipovima stoji puno dublji razlog.
Termin biohaker odnosi se na biologe amatere koji rade izvan tradicionalnih institucija. Kao što računalni hakeri mogu provaliti u svako računalo, tako biohakeri mogu provaliti u bilo što biološko.
Biohakera ima mnogo, a za ovu priču su posebno zanimljivi transhumanisti koji su fokusirani na poboljšanje karakteristika ljudskog tela, i dugoročno, poboljšanje cele ljudske rase. No, oni rade i puno zabavnije eksperimente poput toga da biljke počnu svetliti u mraku ili proizvodnje piva od algi.
Švedski biohakeri su definitivno transhumanisti i oni su ti koji stoje iza ugrađivanja čipova veličine zrna riže Šveđanima negdje između palca i kažiprsta. To su isti oni mikročipovi koje su desetinama godina ugrađivali kako bi pratili životinje i pakete.
Pa zašto onda Šveđani toliko žele čipove u svom telu? Oni, zapravo, imaju puno poverenja u sve digitalno. Veruju da tehnološki napredak može doneti samo dobro. Tokom zadnje dve decenije švedska Vlada uložila je milione i milione u tehnološku infrastrukturu i to se svakako vidi. Njihova ekonomija se bazira uglavnom na izvozu digitalnih tehnologija i usluga, kao i inovacija. Nije naodmet ponoviti kako je Švedska domovina Skypea i Spotifyja.
I dok se ostatak Evrope uglavnom zgražava nad činjenicom da se Šveđani dobrovoljno čipiraju, jedan od vodećih mikrobiologa koji učestvuje u projektu Ben Libberton zapitao je sledeću stvar:
“Biste li se bunili da vam čip detektuje rak istog trenutka kada se on pojavi i tako vam spasi život?”
