Procenjuje se da se za dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. godine, gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj, što je dve hiljade više nego u istom periodu prethodne godine, podaci su nemačke Savezne službe za migracije.
Samo u jednom danu, šest vozača beogradskog GSP-a dobilo je posao u minhenskom gradskom prevozu. Uz četiri puta veću platu, bolje uslove rada, školu jezika koju obezbeđuje poslodavac, u nekim slučajevima i smeštaj – motiva za promenu adrese je dosta.
Iseljavanja iz Srbije počela su još s ratnim godinama, posle 2000. godine broj onih koji odlaze stagnira, da bi se iseljavanje pojačalo sa svetskom ekonomskom krizom i ponovo s migrantskom krizom. Bez obzira na oscilacije, Nemačka ostaje najprivlačnija srpskim radnicima.
Profesor Vladimir Grečić, stručnjak za migracije kaže da se 2008. godine iz Srbije iselilo, prema podacima OECD-a 7.000, da bi 2015. taj broj dostigao 60 hiljada godišnje, 2016. 44 hiljade.
Statistika, međutim, pokazuje i da se, na primer, 2016. i 2017. hiljadu Srba više iselilo iz Nemačke nego što ih je dobilo boravišnu dozvolu, ali ne registruje gde su otišli.
Jorg Heskens, savetnik predsednika Srbije za privredu kaže da sigurno ima branši, kao što su medicinski sektor i sektor vozača, gde u Nemačkoj nema dovoljno truda da obuči svoje ljude za taj posao.
“Ali generalno, Srbija sve bolje stoji i za ove ljude biće atraktivnije da ostanu ili da se vrate iz Nemačke, kada imaju znanje nemačkog jezika i potencijalnu mogućnost za posao, njima ovde 500-600 evra više znači nego 1.500 u Nemačkoj”, rekao je za RTS Jorg Heskens.
Nijedna zemlja ne uspeva da spreči ekonomske migracije, posebno mladih i obrazovanih. Međutim, Irska, Kina i Indija uspele su da vrate deo stručnjaka.
“U Indiju se mnogo vratilo iz SAD, naročito iz Silicijumske doline. To se ne može učiniti preko noći, te zemlje su puno ulagale, ali je bitno da je zemlja mora biti posvećena tome da problem ublaži”, kaže Grečić.
To je moguće, smatraju poznavaoci, ako se ulaže u istraživanje, razvoj i znanje. Problem ne ublažavaju zakoni poput nemačkog, koji zapravo znači oštriju selekciju radnika, i podrazumeva stručnije ljude među onima koji odlaze.
