S povećanjem duga za devet milijardi evra vlada Mirka Cvetkovića i dalje prednjači po iznosu za koji je zadužila građane. Na drugom mestu je vlada Dačića, a na trećem Vučića.
Koliko se država zadužuje i koja Vlada je najviše povećala javni dug Srbije, godinama je tačka sporenja, nagađanja i ovlašnih procena. “Blic” je istraživao koliko nas je koji premijer zadužio poslednjih 20 godina, a rezultati pokazuju da prvo mesto ubedljivo zauzima vlada Mirka Cvetkovića, piše Blic.
Za oko 1,5 milijardi evra manje Srbija je zadužena u poslednjih sedam godina, počev od 2012, kada je SNS preuzeo vlast. U tom periodu najviše nas je zadužila vlada Ivice Dačića, dok su i vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale javni dug čak i da znatno smanje.
Od 2008. do 2012. godine Cvetković je Srbiju, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zadužio za tačno devet milijardi evra. Za četiri godine ukupan dug države je povećao sa 8,7 na 17,7 milijardi evra. U odnosu na bruto društveni proizvod (BDP), to je rast sa 26,8 na 52,9 odsto. Ekonomisti su svojevremeno izračunali da nas je Cvetković (čiji je mandat doduše sve vreme pratila svetska finansijska kriza) svake sekunde zaduživao za 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno.
S druge strane, Srbija trenutno duguje ukupno 24,1 milijardu evra. Od 2012. godine, kada je SNS došao na vlast (dakle za skoro sedam godina) javni dug je povećan za 6,4 milijarde evra. U tom periodu Srbija je promenila tri vlade – najviše smo zaduženi za vreme vlade Ivice Dačića (2012-2014) za pet milijardi evra, dok je javni dug zemlje tokom obe vlade Aleksandra Vučića povećan za 500 miliona evra. Od 2017, kada je na čelo Vlade imenovana Ana Brnabić, javni dug je povećan za oko 800 miliona evra. Najčešće se kretao oko aktuelnog nivoa od oko 24 milijarde evra, ali i padao u odnosu na BDP. Praktično za poslednje četiri godine javni dug je u odnosu na bruto društveni proizvod pao sa 70 na 50 odsto, a u poslednje dve godine sa oko 60 na 50 odsto. Teoretski, ali i praktično to je dobar pokazatelj jer javni dug raste kada se država zadužuje zbog aktivnosti koje nisu proizvodne i ne stvaraju profit iz koga bi se u budućnosti dug vraćao, navodi Blic.
S druge strane, vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su prethodno javni dug i da smanje – od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjen za punih pet milijardi evra, sa 14,7 na 8,7 milijardi. Vlada Zorana Đinđića (2001-2003) uspela je da smanji javni dug za 2,6 milijardi evra, vlada Zorana Živkovića (2003-2004) za 500 miliona evra, a vlada Vojislava Koštunice (2004-2008) za 2,2 milijarde.
Ranijih devedesetih godina, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Srbija i Crna Gora gotovo da se nisu zaduživale. Njegovi predsednici vlada Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović zadužili su se za manje od milijardu evra, a razlog su bile sankcije.
“Zapadnim zemljama u takvim okolnostima bilo je strogo zabranjeno da sarađuju sa Srbijom. Odobravanje kredita SRJ za njih bi automatski značilo žestoke kazne. Šainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara. Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve”, ocenio je za “Blic” ekonomista Mlađen Kovačević.
Danas Srbija više nije prezadužena zemlja, kaže ministar finansija Siniša Mali. Mali kaže da je zaključak i Međunarodnog monetarnog fonda da je Srbija sada stabilnija, finansijski konsolidovana država.
Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima, posebno stranim, vrlo je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i duži rok. Kada odlučuju o mestu ulaganja ili otvaranja fabrike, investitori gledaju ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu je udenuto zaduženje zemlje, inflacije, stabilnost kursa, deficit budžeta…