MAKROEKONOMIJASVE VESTI

Plaćaćemo Titove dugove još 22 godine

Građani Srbije plaćaće Titove dugove još tačno 22 godine. Poslednje rate kredita iz sedamdesetih i osamdesetih godina dospevaju 2031. i 2041. godine, a ukupan ceh je veći od 1,7 milijardi evra.

Kako piše Blic, Srbija će po pitanju dugova starih tri i četiri decenije moći da odahne tek kad današnja omladina uđe u zrele pedesete, a mnogi visoki funkcioneri budu u penziji i punih 60 godina nakon što su te iste kredite uzimali premijeri iz vremena Josipa Broza Tita.

Sudeći po dosadašnjem iskustvu, Srbija bi u međuvremenu do kraja otplate mogla da promeni još osam vlada, koliko ih je promenila od 2000. godine.

Kako saznaje “Blic”, Srbija po osnovu starih kredita duguje još 1,7 milijardi evra – najviše prema Pariskom klubu, kod koga se kao republika pre četiri decenije zadužila za ukupno četiri milijarde evra. Na drugom mestu je Svetska banka, odnosno njen ogranak IBRD, koji nam je u istom periodu odobrio 1,8 milijardi, a kredite ćemo još dugo otplaćivati i Kini i Kuvajtu.

U Narodnoj banci Srbije potvrdili su da će Srbija dugove iz sedamdesetih i osamdesetih godina otplaćivati još dvadesetak narednih godina. Kako su nam precizirali, građani Srbije najduže će plaćati dug prema Pariskom klubu, sve do 2041. godine.

Ovom poveriocu dugujemo još tačno 1,09 milijardi evra, što znači da bi mu naredne 22 godine u proseku otplaćivali po 49,5 miliona evra. Navode i da ćemo narednih 12 godina morati da vraćamo i dugove prema Svetskoj banci, i to nešto više od 700 miliona evra. Poslednja rata za kredit uzet od Kine 1999. godine dospeva za dve godine, dok ćemo kredit koji su 1989. godine uzimali premijeri Milka Planinc i Branko Mikulić otplaćivati još punih 15 godina.

Ministar finansija Siniša Mali kaže za “Blic” da Srbija uredno otplaćuje svoje obaveze i kredite, bilo da je u pitanju finansiranje kapitalnih investicija i infrastrukture ili dugova nastalih u prethodnim decenijama.

“Zahvaljujući dobrim rezultatima fiskalne konsolidacije u prethodne tri godine, imamo stabilnu državnu kasu koja se nalazi u suficitu. Zahvaljujući tome, deo sredstava koristimo za otplatu skupih dugova i kredita. Tako smo prošle godine u celosti otplatili sav preostali dug prema Londonskom klubu od 170 miliona dolara. U decembru prošle godine smo potpisali i ugovor o regulisanju duga sa Republikom Češkom koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja. Imajući u vidu da je od početnih 32,7 miliona dolara, dug koji će jednokratno biti plaćen češkoj strani sveden na 9,8 miliona dolara, postignut je optimalan dogovor”, ocenio je ministar za “Blic”.

S druge strane, za razliku od Srba, Hrvate i Slovence više ne boli glava zbog kredita koje su uzimali za vreme Tita.

Poslednji dolar Hrvati su Pariskom i Londonskom klubu isplatili pre deset godina. Hrvatska je Pariskom klubu otplatila poslednju ratu od 192 miliona dolara 2008. godine, a Londonskom klubu ratu od 78 miliona, godinu dana kasnije.

Susedi su u celosti otplatili i stari dug koji je Hrvatska imala prema Svetskoj i Evropskoj investicionoj banci. Još odgovorniji u otplati državnih zajmova bili su Slovenci. Poslednju ratu od ukupno 525 miliona dolara oni su isplatili 1995. godine, potvrdili su nam u tamošnjoj centralnoj banci.

Kako za “Blic” otkriva ministar Siniša Mali, u toku su pregovori da Srbija u ovoj godini otplati i dug prema Slovačkoj, a koji potiče iz perioda SFRJ i klirinškog načina plaćanja.

“Otplata zaostalih dugovanja je veoma važna jer smatramo da treba da budemo odgovorni prema građanima. Vlada će i u narednom periodu težiti da prevremeno otplati kredite i dugove sa višim kamatnim stopama, kao što su reprogrami kredita kod Svetske banke. Naša zemlja je danas mnogo otpornija i ekonomski snažnija nego pre samo nekoliko godina, a samim tim smo i spremniji za bilo kakvu potencijalnu svetsku ekonomsku krizu”, najavio je Mali.

U odnosu na milijarde evra kredita koje je SFRJ uzimala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Srbija i Crna Gora gotovo da se nisu zaduživale za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Međutim, to nije bilo zbog štednje. Naša zemlja u tom periodu zadužila se svega 400 miliona evra, a razlog su bile sankcije.

Tags
Back to top button