Za razvoj demokratije u zemljama na zapadnom Balkanu je neophodan privredni rast, ali njega nema bez novca iz Evropske unije (EU).
Ovim rečima stanje na Zapadnom Balkanu je ocenio Dušan Reljić, direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost.
Reljić napominje da EU duguje novac tim zemljama jer se on u velikoj količini prelio sa tog područja u njene tržišne centre.
“Ono šta bi moglo da podstakne ljude da ostanu, to je pre svega privredni rast, bolja raspodela društvenog bogatstva, pravna država, ali bez novca toga nema”, rekao je Reljić u Beogradu, na međunarodnoj konferenciji Civilno društvo za odgovornu vlast, prenosi Beta.
Prema njegovim rečima, akumulacija koju mogu da proizvedu zemlje u tranziciji nije dovoljna da bi se ulagalo u javna dobra, kao što je školstvo, zdravstvo, sve ono što čini život boljim.
“Zašto postoji i dalje privredni rast u Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji? Pre svega jer ulaskom u EU i otvaranjem tržišta te su zemlje postale korisnici strukturnih i kohezionih fondova EU”, rekao je Reljić, navodeći da je Poljska do sad primila 100 milijardi evra iz kohezionih fondova.
Kako je naveo, privredni rast Bugarske i Rumunije sada je velikim delom zasnovan na korišćenju besplatnih sredstava.
On je ocenio da je samo kroz evropsku solidarnost i preraspodelu kroz Maršalov plan za jugoistok Evrope moguće da se usmeri novac u javna dobra i da se “podstakne malo veća konvergencija”.
Prema njegovim rečima, šest zemlja sa zapadnog Balkana je otvaranjem svojih tržišta, kroz Sporazum o pridruživanju EU u periodu od 2007. do 2017, zabeležilo manjak u razmeni od 100 milijardi evra sa EU.
“Ako na to dodamo Hrvatsku i otplatu kredita da bi se taj trgovinski deficit pokrio, moja procena je da se 150 do 170 milijardi evra odavde prelilo u Nemačku, Italiju i druge glavne tržišne centre EU”, rekao je Reljić, navodeći da bi konpenzacija bila preduslov za privredni rast i stabilizaciju.
Reljić je objasnio da se za poslednih 25 godina sa prostora nekadašnje Jugoslavije iselilo se oko 4,5 miliona stanovnika, kao jedan konvoj čija dimezija nije mogla da se pretpostavi i da se to nastavlja.
Od 2015. do sad iz bivše Jugoslavije do sada se u Nemačku legalno doselilo oko 300.000 ljudi, rekao je Reljić, naglašavajući da se to ne odnosi samo na područje Bosne, Srbije i Kosova, već da je Hrvatska glavni izvoznik u toj priči.
