EVROPSKE BANKESLIDERSVE VESTI

HNB zabrinuta, mogla bi limitirati brze potrošačke kredite

Nastave li banke davati kredite bez zaloga i provere kreditne sposobnosti klijenata, Hrvatska narodna banka mogla bi pooštriti uslove za odobravanje potrošačkih kredita ili ograničiti rok njihovog dospeća, kao što su to učinili Slovenija i Srbija, navela je centralna banka u najnovijoj analizi mogućih rizika za finansijski sistem.

Srbija je na kraju prošle godine uvela obaveznu rezervu na sve potrošačke kredite koji se odobravaju iznad osam godina, a Slovenija je ograničila odobravanje potrošačkih kredita na deset godina. Poslednjih godinu dana hrvatski su građani podigli više od četiri milijarde kuna potrošačkih kredita, mnogi od tih kredita uzeti su na deset i više godina, uz kamatnu stopu koja je u proseku 3,5 postotna poena veća od kamate na stambene kredite, piše Večernji list.

Reč je o gotovinskim nenamenskim kreditima bez zaloga koji se odobravaju u vrlo kratkom roku, a ponekad i bez dolaska klijenta u poslovnicu, putem mobilnih i online kanala prodaje. HNB ističe da su sproveli istraživanje na odabranom uzorku banaka te utvrdili da primenjuju blaže standarde pri odobravanju gotovinskih nenamenskih kredita nego kod stambenog kreditiranja. Inače, banke trenutno imaju na računima 35 milijardi kuna neplasiranih sredstava, a u poslednje su im vreme nenamenski krediti bez zaloga najbolji proizvod koji godišnje raste po stopi od 13 posto.

“Jednostavnost i brzina odobravanja, povećavanje broja zajmoprimaca, ublažavanje uslova kreditiranja i produženje izvornog dospeća mogli bi dovesti do nepovoljne selekcije zajmoprimaca”, napominje Hrvatska narodna banka koja se pribojava da bi laki krediti mogli izazvati mnoge glavobolje.

“Optimistična očekivanja mogućnosti servisiranja duga, najviše izražena u vremenima privrednog uzleta, mogu doprineti razvoju sistemskog rizika, čije bi se negativne posledice mogle osetiti tek u silaznoj fazi privrednog ciklusa. Sistemski rizici odnose se na činjenicu da može doći do porasta broja domaćinstava koja neće moći ispunjavati obaveze po preuzetim zajmovima i većih gubitaka za kreditne institucije nego kod kredita osiguranih zalogom”, navodi Hrvatska narodna banka.

U zemljama zapadne Europe ukupan je kreditni rast podstaknut najviše rastom stambenog kreditiranja, dok kod nas prednjače neosigurani potrošački krediti.

Tags

Povezane vesti

Back to top button