ANALIZESLIDERSVE VESTI

Koliko će Srbija profitirati od Turskog toka?

Najava izgradnje druge trase ruskog gasovoda “Turski tok” probudila je nade kod najmanje pet balkanskih država: Bugarske, Grčke, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Bez obzira na to kuda će dalje iz Turske biti usmeren ruski gas, jedno je sigurno, ocenjuje danas radio Dojče vele, a to je da će prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje, ka tržištima Mađarske, Slovačke, Austrije, Italije.
U tekstu se podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi izgradnja produžetka gasovoda “Turski tok” kroz Srbiju mogla da počne veoma skoro, i da, iako taj drugi deo gasne rute još nije definisan, Srbija sigurno iz tih dogovora izlazi kao veliki pobednik.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u Beogradu najavio da će u gasnu infrastrukturu Srbije – strateškog partnera Moskve na Balkanu – biti uloženo oko milijardu i 230 miliona evra.
Zvanična Moskva i Beograd zajednički će finansirati izgradnju novog gasovoda u dužini od 403 kilometra – od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom, navodi DW.
Za projektovanje, izgradnju i rad gasovoda u Srbiji, Gasprom je izdvojio 788 miliona evra, a uz to, biće proširen i kapacitet skladišta gasa Banatski dvor koje koristi Gasprom, i to sa 450 na 750 miliona kubnih metara.
I dok su investicije u Srbiji izvesne, u Bugarskoj se nastavak “Turskog toka” za sada svodi samo na to da tamošnji zvaničnici veruju u obećanja ruskih vlasti.
Uprkos tome, Sofija je odlučila da se pripremi za transport ruskog gasa iz “Turskog toka” – iako nije jasno ko će taj gas da kupuje.
Državna bugarska kompanija za transport gasa “Bulgartransgas” prošlog leta je raspisala tender za izgradnju cevovoda od Turske u dužini od 11 kilometara i po ceni od 25 miliona evra. Ugovor bi, međutim, mogao da stupi na snagu tek kada bude sigurno da “Turski tok” zaista stiže do Bugarske.
Bugarske vlasti se tu, napominje DW, nisu zaustavile, jer je takođe odlučeno da se gradi trasa kojom bi se distribuirao gas iz “Turskog toka” do Srbije, ali i do eventualnog regionalnog distributivnog centra, tzv. Balkanskog čvorišta.
Ta investicija trebalo bi da bude finansirana kreditima koji će biti isplaćeni iz tranzitnih taksi za prenos gasa.
Kako je planirano, prva trasa gasovoda trebalo bi da bude završena do kraja 2019. godine, a gas koji njome bude išao u potpunosti je namenjen turskom tržištu.
Inače, svaka od cevi “Turskog toka” trebalo bi da ima kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Gasovod “Turski tok” je najveća stavka u Gaspromovom investicionom programu za 2019. godinu, a predviđeno je da u njega bude uloženo oko milijardu i 375 miliona evra. Od toga, na postavljanje druge podvodne cevi otpada 349 miliona evra, a na kopneni deo trase, do granice sa Evropskom unijom, još oko 237,5 miliona evra.
Zvanična Moskva, istovremeno, ne odustaje ni od mogućnost da se “Turski tok” produži kroz Grčku, nakon što je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, Putin 8. decembra prošle godine izjavio da je izgradnja nastavka “Turskog toka” prema Grčkoj sasvim moguća.
“Razgovaramo o tome sa našim turskim i grčkim partnerima, i to je sasvim moguće. Ako postoji gasovod od Grčke do Italije, mogli bismo zajedno da razmislimo o tome kako da ga napunimo gasom”, rekao je Putin.
Kako navodi DW, reč je o Trans-jadranskom gasovodu (TAP) koji bi trebalo da počne sa radom u 2020. godini. To je evropski deo tzv. Južnog gasnog koridora i njime će u Evropu stizati kaspijski gas. Cevovod ima kapacitet od deset milijardi kubnih metara godišnje, uz mogućnost da ta količina bude i udvostručena.
Od granice Turske i Grčke, TAP će voditi do Albanije, a odatle ka Italiji. Povezivanjem te dve rute (TAP i Turski tok), Rusija bi izbegla da prekrši tzv. Treći energetski paket EU, koji dobavljaču gasa ne dozvoljava da ima monopol na nekom gasovodu.
Takođe, postavlja se pitanje da li će Brisel dozvoliti izgradnju tog novog ruskog gasovoda – s obzirom na tenzije sa SAD kada je reč o “Severnom toku 2”, kao i gubitke od dve milijarde dolara godišnje koliko se procenjuje da bi Ukrajina pretrpela nakon početka rada Transbalkanskog gasovoda od 1. januara 2020.
Uoči posete Beogradu, Putin je, u intervjuu za “Politiku”, izjavio da “EU mora da garantuje svojim članicama da neće sprečiti dotur ruskog gasa Evropi kroz turski tok”.
Evropska komisija je na to odgovorila na standardan i predvidljiv način: pravila EU – pod tim se podrazumeva već pomenuti Treći energetski paket – primenjivaće se i na “Turski tok”.
Transport gasa kroz Bugarsku jeste najpovoljnija varijanta za Gasprom, jer se tako koristi deo infrastrukture Transbalkanskog gasovoda, ali, “za to postoje i prepreke, jer će se političko rešenje tražiti na nivou EU”, objasnio je krajem novembra prošle godine Ivan Ivanov, predsednik regulatorne bugarske Komisija za energetiku i vodoprivredu.
Međutim, do tog političkog rešenja na nivou EU za “Turski tok” teško da će doći ove godine, jer se izbori za Evropski parlament održavaju od 23. do 26 maja, a formiranje nove Evropske komisije može se očekivati tek krajem ove godine. Takođe, aktuelna Evropska komisija ne bavi se u prevelikoj meri “Turskim tokom”, već pre svega pokušava da posreduje između Kijeva i Moskve kako bi se tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu nastavio i nakon završetka ove godine.
Na trilateralnom sastanku EU, Rusije i Ukrajine održanom u januaru, pregovori su odloženi za još četiri meseca, ne samo zbog izbora za Evropski parlament, već i zbog toga što su predsednički izbori u Ukrajini zakazani za 31. mart.
Ipak, mnogi analitičari veruju da Moskva neće u potpunosti obustaviti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu – i zbog svojih ekonomskih i zbog geopolitičkih interesa. To bi moglo da se ostvari tako što drugi gasovodi, oni koji zaobilaze Ukrajinu, neće raditi punim kapacitetom, zaključuje DW.
Tags

Povezane vesti

Back to top button