MAKROEKONOMIJASVE VESTI

Srpski privredni rast od 2012. godine ispod proseka regiona

Javni dug je u periodu 2012-2016. rastao prosečno godišnje oko 2,3 milijarde evra. Međutim, 2016. godine zaustavljen je rast javnog duga, dok je 2017. godine on smanjen za 1,6 milijardi evra.

Najveći deo tog smanjenja je otplata dospelog dolarskog bonda u novembru 2017. godine i smanjenje indirektnih obaveza usled redovne isplate istih (dug javnih preduzeća za koje je država izdala garancije), piše Nova ekonomija.

Otplata direktnog duga prema inostranstvu vršena je iz tekućih sredstava „kupovinom” deviza kod NBS, što je dovelo do smanjenje deviznih rezervi za oko 655 miliona evra u novembru 2017. godine.

Za prvih 10 meseci 2018. godine javni dug je porastao za 1,39 milijardi evra, ali se očekuje da taj rast bude manji jer je početkom decembra otplaćen deo javnog duga u visini od oko 900 miliona evra (dospele su petogodišnje dolarske obveznice).

Za sada ne postoje detalji otplate ovog duga osim navoda predstavnika Vlade da je isti plaćen iz budžetskih sredstava, bez novog zaduživanja.

Takođe, u dva navrata su u novembru i decembru, pre roka dospeća, otkupljene obveznice u vrednosti od 20 milijardi dinara.

Sve to ukazuje da dug neće značajno rasti ni u ovoj godini.

Postavlja se pitanje zašto je rast javnog duga zaustavljen. Odgovor je jednostavan: onog trenutka kada je značajno smanjen deficit budžeta i kada je budžet počeo da bude u suficitu (prethodne dve godine), javni dug je prestao da raste.

Dva su velika efekta doprinela smanjenju deficita i indirektno smanjenju javnog duga.

Prvi efekat je povećanje svih poreskih stopa i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 2012. godine do danas.

Od kraja 2012. godine povećani su gotovo svi porezi i uvedeni neki novi: PDV stopa sa 18 na 20 odsto i niža stopa sa osam odsto na 10 odsto; stopa poreza na dobit sa sedam odsto efektivno na 15 odsto; porez na imovinu je usled promene metodologije obračuna višestruko povećan; akcize na sve proizvode su gotovo duplirane; uvedena je akciza na električnu energiju; uveden je veliki broj novih naknada (kvaziporeza), navodi Nova ekonomija.

Kako to sve nije dalo značajnog efekta, usled pada privredne aktivnosti, usledilo je smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.

Dok su građani štedeli, porasli su rashodi za javna i državna preduzeća gubitaše (uglavnom kroz preuzimanje i/ili otpisa dugovanja Jata, Petrohemije, Srbijagasa, RTB Bor i dr). Smanjenje rashoda (plata i penzija), kombinovano sa merom rasta prihoda usled povećenja poreza, u srednjem roku dovelo je do smanjenja deficita.

Drugi efekat tiče se pozitivnih okolnosti u Evropi i svetu od 2015. godine.

Kako je tržište Srbije u najvećoj meri vezano za region i EU (preko 80 odsto spoljnotrgovinske razmene obavlja se sa ovim zemljama), privredni rast u tim zemljama pozitivno se odrazio na privredni rast u Srbiji.

Rast investicija, rast izvoza usled rasta tražnje na inostranom tržištu i niže kamatne stope usled ekspanzivne politike EU, pozitivno su uticali na privredni rast u Srbiji, koji sa dve godine zakašnjenja polako hvata kontakt sa privrednim rastom u regionu Zapadnog Balkana.

Ukratko, smanjenje deficita i javnog duga efekat je fiskalne konsolidacije koja je pre svega bila uspešna usled značajne budžetske uštede na penzijama i platama u javnom sektoru i usled pozitivnih ekonomskih kretanja u Evropi koja su uticala na privredni rast u Srbiji.

Ni za jedan ni za drugi efekat nije zaslužna Vlada Srbije.

Naprotiv, taj rast je mogao da bude daleko veći da je istovremeno bio podstaknut drugačijom politikom Vlade, ali nije.

Zato je privredni rast u Srbiji ispod proseka regiona u periodu nakon 2012. godine.

Smanjenje deficita budžeta smanjilo je potrebu za novim zaduživanjem, a suficit budžeta stvorio je prostor za otplatu dospelih ili prevremenu otplatu nekih dugovanja.

Ipak, i dalje smo daleko od značajnog smanjenja javnog duga u apsolutnom iznosu, iako se svakodnevno manipuliše značajnim smanjenjem javnog duga merenog u procentima BDP.

Za značajnije smanjenje duga potreban je veći privredni rast, za šta su neophodne daleko veće investicije, praćene strukturnim reformama i poboljšanjem ambijenta za poslovanje, zaključuje Nova ekonomija.

Tags

Povezane vesti

Back to top button