Nakon što su poslednje dve godine vodeći centralni bankari u svetu svetu iznosili optimistične prognoze o privrednoj situaciji i čak najavljivali dizanje kamatnih stopa kako bi ohladili pregrejanu ekonomiju, u poslednje vreme se situacija počela menjati.
Evropska i japanska centralna banka su na redovnim konferencijama za medije održanim prošle nedelje upozorile na rizike koji mogu dovesti do usporavanja globalnog privrednog rasta. Japanci su kao glavni rizik naveli trgovinski rat između SAD i Kine, dok su se iz ECB fokusirali na neizvesnost po pitanju Brexita.
Japanska centralna banka je smanjila prognozu stope inflacije za 2019. godinu s 1,4% na 0,9% dok je Mario Draghi iz ECB izjavio da ako se ovako spori privredni rast nastavi, trebaće duže da inflacija dođe na željenih 2%. U prevodu, neće žuriti s podizanjem kamatnih stopa.
Kineska centralna banka referentnu kamatnu stopu još od 2015. godine drži na rekordno niskih 4,35% , a tokom januara je u dva navrata spustila stopu obaveznih rezervi komercijalnim bankama. Na taj način planira privredi dati na raspolaganje dodatnih 1,5 hiljada milijardi yuana, od čega se očekuje povećanje privrednog rasta.
Britanska centralna banka je takođe u nezahvalnoj situaciji i od nje niko ne očekuje dizanje kamatnih stopa dok se ne reši problem Brexita.
U isto vreme privredna situacija u SAD je za sad vrlo dobra, ali iz najava čelnika Federalnih rezervi – američke centralne banke, to bi se uskoro moglo promeniti. Na sastanku koji se održava ove srede biće odlučena visina referentnih kamatnih stopa u toj zemlji, a većina analitičara očekuje da promene neće biti. Špekulanti i investitori na finansijskim tržištima imaju još pesimističnije prognoze – smatraju da raste mogućnost da do rasta kamatnih stopa u ovom ciklusu uopšte više neće doći.
Zbog toga su u petak masovno počeli prodavati američki dolar koji je oslabio u odnosu na sve ostale najtrgovanije valute na svetu.
U isto vreme je došlo do blagog porasta cena deonica, te do neuobičajeno velikog rasta cene zlata i srebra. Zlato je u samo jednom danu poskupelo 1,7%, a srebro čak 2,8% i sada se nalaze na najvišem nivou u poslednjih šest meseci. Razlog interesa za plemenite metale u situacijama u kojima centralne banke popuštaju monetarnu politiku je logičan. Spuštanje kamatnih stopa za cilj ima postizanje više stope privrednog rasta i inflacije, a to znači da će postojeći novac vredeti manje.
Zbog relativno stabilne količine zlata i srebra koja je na raspolaganju stanovništvu, ti metali dugoročno bolje zadržavaju kupovnu moć od papirnog /digitalnog novca, zbog čega im cena u svakoj krizi raste.
Ako se gore spomenuti rizici manifestiraju ili do recesije dođe iz nekog drugog razloga, verojatno će doći do nastavka pada cena deonice i vrednosti deoničkih investicionih fondova. U tom scenariju takođe će doći do pada cena nafte, koja je poslednjih godina postala vrlo popularan instrument za trgovanje među malim investitorima.
S obzirom na situaciju, svi učesnici finansijskih tržišta će pomno pratiti konferenciju za medije američkih Federalnih rezervi koja će se po našem vremenu održati u sredu u 20:30h, stoga je u to vreme realno za očekivati značajnije kratkoročne pomake kursa dolara, te promene u vrednosti deonica, nafte i plemenitih metala.
