Zašto Bitkoin ponovo snažno raste?

Na početku korona krize činilo se da je bitcoin veliki gubitnik. Od sredine februra do sredine marta cena mu je pala više od 50 odsto – na samo 4,9 hiljada dolara. Nakon kratke faze oporavka, cena se dugo kretala blizu granice od deset hiljada dolara, sve do pre nekoliko sedmica, piše Deutsche Welle.

U međuvremenu, najvažnija kriptovaluta ne samo da je uspela da nadoknadi drastični gubitak od proleća nego joj je od početka septembra cena porasla više od 53 odsto. Samo u oktobru bitcoin je dobio oko 30 odsto na vrednosti, baš za svoj 12. rođendan, prenosi SEEbiz.

Ta valuta se prošlog petka popela na gotovo 16.000 dolara, a u sredu je na berzi kriptovaluta Bitstamp povremeno vredila oko 15,65 hiljada dolara.

Time je bitcoin dostigao najvišu cenu od januara 2018. U decembru 2017. bitcoin je dostigao rekordnih 20. 000 dolara. Posle toga kurs je drastično pao i to je bio kraj poleta. Sada situacija oko vrednosti bitcoina ponovo izgleda drugačije. A za to ima više mogućih razloga.

Analitičar Timo Emden je rekao da su zbog donedavno neizvesnog izbornog rezultata u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a u potrazi za alternativnim mogućnostima ulaganja – neki investitori posegnuli za kriptovalutama.

On smatra da su se ulagači na taj način hteli zaštititi od turbulencija na berzi.

Međutim, stručnjak DZ-Banke Soren Hettler, napisao je u nedavnoj analizi da je pokretač razvoja bitcoina zapravo nada u nagli rast potražnje, a ne toliko izbori u SAD-u.

Nekoliko investicionih fondova za bitcoin, poput Graysca, primetili su tokom poslednjih meseci značajan priliv, a krajem oktobra su u nekim slučajevima zabeležili i rekordne vrednosti. A Fidelity, jedan od globalnih igrača, osnovao je letos fond za bitcoin.

Pored toga, kripto-valute su profitirale od nedavno objavljenih planova giganta platnih usluga PayPal da digitalne valute prihvati kao sredstvo plaćanja. Investitori pretpostavljaju da će taj korak prema komercijalnoj upotrebi dati novi zamah bitcoinu.

Kao važne pokretače ovog jačanja kriptovalute, Hettler vidi i politiku nultih kamatnih stopa centralnih banaka i programe gigantske potrošnje tokom pandemije korone koje su donele vlade.

Prema analitičaru DZ-Banke, to je dovelo do talasa likvidnosti na kojem plivaju i kriptovalute. Tu bi se moglo ubrojiti i to što ove godine ima sve više mladih ljudi koji su ušli na tržište i često trguju bitcoinom.

Takođe, kriptovalute su trenutno tema sve više razgovara na nivou centralnih banaka. Na primer, Evropska centralna banka (ESB) je skeptična prema bitcoinu, ali razmatra uvođenje digitalnog evra.