Vlada istrajava na uravnoteženom budžetu – i to je odlično, ali nikada ne treba zaboraviti da se u Srbiji lako prelazi na populističke mere koje rezultiraju raskalašnim trošenjem i visokim minusom u državnoj kasi.
Ovo za “Blic” kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, nezavisne institucije koja je tokom prošle godine više puta kritikovala Vladine poteze, ali i otvoreno pričala o uspesima poput sređenih javnih finansija i privatizacije državnih gubitaša.
– U osnovi i uprošćeno, najveće kritike bi se mogle podvesti pod to da se previše razmišlja na kratak rok, a nedovoljno o razvojnim potrebama zemlje. To za posledicu ima fokusiranost na preraspodelu umesto na stvaranje nove vrednosti. Konkretnije, raspoloživa sredstva u budžetu se do maksimuma koriste za porast plata i penzija, a nedovoljno se izdvaja za izgradnju infrastukture, smanjenje poreza, poboljšanje nivoa usluga u javnom sektoru, unapređenje rada državnih službi, od zdravstva i prosvete do Poreske uprave – tvrdi Vučković.
Kaže da je dobro što vlada istrajava na praktično uravnoteženom budžetu, što je odlično opredeljenje.
“Nikad ne treba zaboraviti da se u Srbiji lako prelazi na populističke mere koje rezultiraju raskalašnim trošenjem i posledičnim visokim minusom u državnoj kasi. A onda nas samo korak deli od visokog porasta cena, nestabilnosti deviznog kursa, viših kamatnih stopa, otežanog poslovanja, pada privredne aktivnosti i porasta nezaposlenosti. Preduslov za makroekonomsku stabilnost i privredni rast jesu sređene javne finansije i dobro je što se to ne dovodi u pitanje. Uz to, izdvojio bih rešavanje statusa nekih državnih preduzeća, bilo kroz privatizaciju ili stečaj. Reč je, pre svega, o RTB-u “Bor”, PKB-u i Azotari”, navodi on za Blic.
Dodaje da je dobro što je prošle jeseni ukinuto privremeno smanjenje penzija.
“Iako je to bilo potrebno i moguće, predstavlja iznenađenje, pošto su nas u periodu pre toga i u Vladi i u Skupštini uveravali da to nije prioritet. Nažalost, istovremeno s ovim, penzijski sistem je ponovo izbačen iz šina time što je ukinuta formula za usklađivanje penzija i što je uvedena mogućnost proizvoljnog povećanja nekih penzija. Ovo nisu odlike uređenih penzijskih sistema i potrebno je da se u 2019. naš sistem ponovo vrati na doradu”, kaže Vučković.
Napominje da nam ekonomske i političke okolnosti u svetu ne idu naruku, pošto dolazi do rasta kamatnih stopa, porasta neizvesnosti u Evropskoj uniji i SAD, finansijskih potresa.
“Ključno je da neku sledeću veću krizu dočekamo spremniji – sa još nižim nivoom javnog duga, većim investicionim ulaganjima i boljim privrednim ambijentom za privatni sektor”, ističe on za Blic.
Vučković dodaje da je dobro što smo u situaciji da razmišljamo o iznosu povećanja, a ne o tome da li plate i penzije treba da budu zamrznute ili, ne daj Bože, smanjene.
“Ali, s druge strane, ne treba da upadamo u zamku da neposredno po donošenju budžeta krenemo da licitiramo kada će i za koliko uslediti novo povećanje. Odluke se donose jednom godišnje, prilikom pravljenja budžeta, i iznosi povećanja za 2019. su već određeni. Nove procente povećanja treba pažljivo planirati u drugoj polovini ove godine, a primeniti ih tek od 2020. Objektivno je da u proseku iznose oko 6 odsto. Za plate u javnom sektoru je ključno da se isplaćuju prema nekim novim pravilima, u sistemu dobro postavljenih platnih razreda. To bi značilo da se ne pravi uravnilovka i da se više nagrade oni koji primaju objektivno manje nego što treba, a da oni koju su sada preplaćeni dobiju i manje povećanje”, naglašava on.
Vučković kaže i da ukupan broj zaposlenih u državnim organizacijama koji se finansiraju iz budžeta nije preveliki.
“Tu se misli na zdravstvo, prosvetu, ministarstva, administraciju, inspekcijske službe. Međutim, na nivou pojedinačnih institucija imamo velika odstupanja. U nekima još preveliki broj zaposlenih, a u drugim manjak ljudi. Nije dobro što još nemamo preciznije analize koje bi dale odgovor na prethodnu načelnu ocenu i koje bi bilo osnov za nova zapošljavanja i otpuštanja. Kada je reč o državnim preduzećima, u njima postoji višak zaposlenih, pri čemu opet ne treba generalizovati. Pozitivan primer su Železnice Srbije, koje su drastično umanjile broj zaposlenih, a na drugoj strani postoje mnoga lokalna, pa i republička javna preduzeća s ogromnim viškovima”, zaključuje za Blic.
