EVROPSKE BANKESLIDERSVE VESTI

Višestruke pretnje primoravaju ECB – štediše ne nadajte se

Višestruke pretnje evropskoj privredi mogle bi da primoraju Evropsku centralnu banku da referentne kamate drži na rekordnom niskom nivou duže od očekivanja.

To znači i dalje male zarade štedišama i više pomoći zaduženim kompanijama i vladama.

Spekulacije o mogućem daljem odlaganju prvog podizanja referentnih kamata u Evropskoj uniji od 2011. rastu uoči sastanka u ECB-u u četvrtak, prenosi Asošiejted pres.

Slična situacija je u SAD gde je šef Federalnih rezervi Džej Pauel sugerisao da Fed možda neće podizati svoju kamatu ove godine kako je najavljivano. Centralna banaka SAD je, za razliku od ECB-a, više puta podigla referentnu kamatu, ali bi sada moglo doći do odlaganja novog podizanja.

Razlog za sumnje u evropsku privredu su pre svega usporenje rasta i zabrinjavajuće prepreke u predstojećim mesecima. Među tim pretnjama je neizvesnost oko Bregzita pošto postoji mogućnost da Velika Britanija izadje iz Evropske unije bez dogovora, što bi moglo omesti snabdevanje i proizvodnju.

Tu je i trgovinski spor SAD i Kine, koji može uticati na Evropu pošto njene kompanije trguju s obe zemlje, a tu je i trajna pretnja da bi američki predsednik Donald Tramp mogao uvesti carine na uvoz automobila ako SAD i EU ne postignu dogovor.

Investitori zato ne očekuju da ECB podigne referentnu kamatu do sredine ili kraja 2020, sudeći po pokazateljima s tržišta novca. To je daleko iza prvobitnog roka kada se očekivalo podizanje kamate, pošto je ECB najavila da će do toga doći tokom leta 2019. godine.

Nekoliko analitičar, međutim, i dalje misli da će prvo podizanje biti ove godine, mada navode da postoji mogućnost odlaganja. Oni ocenjuju da će ECB na sastanku u četvrtak ostati pri svojoj politici.

ECB se polako pridružuje Federalnim rezervama, Banci Engleske i Banci Japana u povlačanju ogromnih podsticaja pokrenutih za prevazilaženje posledice svetske finansijske krize 2007-09. godine. Na kraju prošle godine ECB je okončala svoj skoro četvorogodišnji program kojim je sveže štampanim novcem otkupila oko 2.600 milijardi evra u obveznicama, a najavila je da bi uskoro mogla podići kamate.

ECB zaostaje za Fedom koji je podigao svoje kamate sa nula do 0,25 odsto na 2,25 do 2,5 odsto i najavio dva podizanja ove godine. Tržišta su međutim skpetična da će biti dva podizanja pošto je Pauel rekao da politika Feda nije predodređena.

Niske kamate podstiču privredne aktivnosti i inflaciju, dok podižu cene akcija, obveznica i nekretnina. Štedišama su smanjeni prinosi na depozite mada imaju koristi od snažnijeg tržišta rada usled podsticaja. Jeftine kamate su takodje skinule deo tereta sa zaduženih vlada poput Italije, kojima su smanjeni troškovi finansiranja ogromnog duga.

Više kamate s druge strane se koriste da se privrede ne pregreju visokom inflacijom. Zato Fed i ECB pažljvo povlače podsticaje. Izazov je pri tome da monetarna politika bude u skladu s normalnom privredom, ali da se ne uznemire tržišta što bi moglo smanjiti poverenje kompanija i omesti oporavak.

Analitičar Rajnhard Kluse predvidja da će ECB podići kamatu u decembru, ali upozorava da sa sadašnjim slabostima može doći do daljeg odlaganja.

On očekuje podizanje kamate od 0,2 odsto na depozite. Sadašnja kamata ECB-a na depozite je na minus 0,4 odsto, što znači da komercijalne banke moraju plaćati da pare drže u ECB-u. Negativna kamata ima za cilj da se podstakne više pozajmljivanja kako bi se podržala privredna aktivnost.

Uprkos spoljnim pretnjama, evropska privreda zapravo nije u lošem stanju po mnogim kriterijumima, što može objasniti različite stavove analitičara i investitora.

Privreda evrozone porasla je za 0,2 odsto u trećem tromesečju, što je 22. uzastopni kvartalni rast. To je znatno manje od prosečnog 31 tromesečja od 1975. i ukazuje da bi rast mogao potrajati. Nezaposlenost je u novembru pala na 7,9 odsto, što je najniže od oktobra 2008. godine.

Tags

Povezane vesti

Back to top button