Knežević spreman sam da učestvuje u dokapitalizaciji Atlas banke

Glavni akcionar Atlas banke i predsednik Atlas grupe, Duško Knežević spreman je da učestvuje u dokapitalizaciji Atlas banke, nakon što je privremena uprava objavila poziv za dokapitalizaciju u vrednosti od 22 miliona evra.
Iz press centra Atlas grupe kazali su da će Knežević prethodno zvaničnim putem zatražiti od privremene uprave da se u međuvremenu planski i kontrolisano, a u dogovoru sa akcionarima banke, deblokiraju depoziti klijenata Atlas banke, kao i da se omogući klijentima da redovno posluju preko banke i servisiraju svoje obaveze.

“Tražiće i da se menadžmentu omogući da na savetodavnom osnovu učestvuje u upravljanju bankom do dokapitalizacije, a radi očuvanja stabilnosti banke i kasnijeg nesmetanog nastavka poslovanja”, navodi se u izjavi dostavljenoj agenciji Mina-business.

Apsolutno je neophodno da, kako se navodi, nakon dokapitalizacije Centralna banka (CBCG) vrati akcionarima Atlas banku u ne lošijem stanju nego što je to bilo u trenutku uvođenja privremene uprave, sa svim komercijalnim aktivnostima kako su one bile definisane u tom trenutku.

“Zato smatramo da prethodni koraci u sprovođenju dokapitalizacije moraju biti – dogovorno deblokiranje računa deponenata banke, vraćanje na redovno komercijalno poslovanje i nastavak ostalih redovnih poslovnih operacija koje su prestale uvođenjem privremene uprave”, rekli su iz Atlas grupe.

Uvođenjem privremene uprave na nekomercijalni, odnosno birokratski način, praktično je, kako se dodaje, zaustavljeno redovno poslovanje banke, te je u tom smislu neophodno da se u dogovoru između akcionara i CBCG obavi kontrolisano i planirano vraćanje banke u redovne komercijalne vode.

“To bi podrazumevalo kontrolisano deblokiranje depozita, vraćanje komercijalnih aktivnosti banke u redovne tokove i prihoda banke na nivo od pre uvođenja privremene uprave. Zbog kompleksnosti bankarskog poslovanja i potrebe da se očuva imovina i poslovanje Atlas banke smatramo nužnim da glavni izvršni direktor Marko Nikolić, kojeg je smenila privremena uprava, bude uključen u donošenje poslovnih odluka”, naveli su iz Atlas banke.

Akcionari iz redova Atlas grupe, kako su rekli, pripremaju krivične prijave protiv guvernera CBCG Radoja Žugića, direktora sektora za kontrolu Dejana Vujačića i privremene upravnice Atlas banke Tanje Terić, zbog nezakonito donetih odluka koje su zasnovane na proizvoljnim i netačnim kalkulacijama, a poslužile su kao osnov za uvođenje privremene uprave.

“Tužbe će biti podnete i zbog onemogućavanja akcionara i deponenata banke da budu informisani o postupku privremene uprave. Akcionari su se više puta obraćali CBCG i privremenoj upravnici za zahtevom da im dostavi izveštaje, kao i neophodne poslovne informacije banke, a u cilju pripremanja tužbi pred crnogorskim i pred međunarodnim sudovima”, precizirali su iz Atlas grupe.

Međutim, ni CBCG ni privremena upravnica nisu omogućili zainteresovanim akcionarima i deponentima da, kako se dodaje, dođu do bilo kakvih informacija, te su ih na taj način onemogućili u pripremi tužbi. To je ne samo suprotno zakonu, već i najelementarnijim pravima da se u redovnom pravnom postupku zainteresovani izbore za svoja prava.

“Akcionari Atlas i IBM banke su angažovali renomirane revizorske i pravne kuće, koje u ovom trenutku rade na izradi elaborata koji će dokazati svima u postupcima, a i zainteresovanoj javnosti, da su privremene uprave u obe banke uvedene na bazi netačnih i loše interpretiranih, a može se slobodno reći i zlonamerno definisanih proračuna CBCG i privremene uprave”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, akcionari IBM banke na čelu sa Kneževićem, pripremaju tužbu Upravnom sudu zbog nezakonite odluke privremenog upravnika Milana Remikovića da proglasi stečaj u IBM banci.

“Advokatski i tim finansijskih stručnjaka Atlas grupe, uključujući i renomirane revizore, ustanovili su da je Remiković bezrazložno gurao IBM banku u stečaj, bez ostavljanja zakonom utvrđene mogućnosti akcionarima da je dokapitalizuju i da IBM nastavi sa redovnim poslovanjem. To je učinio grubo manipulišući knjigovodstvenim vrednostima pojedinih delova imovine banke”, navodi se u saopštenju.

Oni su kazali da je utvrđeno da je privremeni upravnik, prilikom sačinjavanja izveštaja o bilansima, očigledno podcenio vrednost akcija IBM u Atlas banci kalkulišući nominalnu, a ne tržišnu vrednost akcija, kako je predviđeno međunarodnim računovodstvenim standardima i usvojenim računovodstvenim principima same banke.

“Nijedna ozbiljna banka ne vodi imovinu po nominalnoj već po tržišnoj vrednosti. Time je korekcija u bilansima izvedena na negativnih 5,29 miliona evra”, dodaje se u saopštenju.

U istim bilansima, koje je privremeni upravnik sačinio, utvrdio je da je u banci manjak imovine u odnosu na obaveze svega 103 hiljade evra, te je praktično, uzimajući u obzir prethodno umanjenje, stvorena veštačka situacija u kojoj navodno IBM banka ima nižu imovinu od obaveza.

“Da su akcije procenjene adekvatno sigurno je da bi koeficijent solventnosti u IBM banci bio iznad minimuma propisanog zakonom jer nema dileme da je imovina banke znatno veća od njenih obaveza. Zato smatramo da je IBM banka namerno ‘gurnuta’ u stečaj. Podsećamo sve da nalaz koji je Remiković dao kao privremeni upravnik, koliko imamo informaciju, u suprotnosti sa nalazom kontrole CBCG, koja je realizovana neposredno pre uvođenja privremene uprave”, kazali su iz Atlas grupe.

Remiković je, kako su rekli, odbijao da dostavi akcionarima svoje izveštaje, čime ih je nezakonito doveo u situaciju da ne mogu da reaguju, angažuju revizora i spreče uvođenje stečaja, niti da adekvatno pripreme svoje tužbe.

“Držanje u tajnosti od akcionara i deponenata banke izveštaje o finansijskom stanju i CBCG o kontroli, koji je prethodio uvođenju privremene uprave, predstavljaju najgrublje kršenje Ustavom i zakonom garantovanih prava akcionara banke, lišava ih prava na pravnu zaštitu i ima obeleežja krivičnih dela”, smatraju u Atlas grupi.

Prema njihovim rečima, zato je jedini logičan zaključak da je Remiković imao za cilj da pošto poto uvede stečaj u IBM banci, koristeći neadekvatne i neprimenjive vrednosti, što je suprotno svrsi instituta privremene uprave, a to je ozdravljenje banke.