Dozvoljeni minus od sada smanjuje visinu kredita

Dozvoljeni minus na tekućem računu, makar on iznosio samo 1.000 dinara, od 1. januara ove godine tretira se kao kreditno opterećenje. To praktično znači da će banka kada odlučuje o odobravanju bilo kog kredita voditi računa i o tome koliko iznosi dozvoljeni minus klijenta, pa će i na osnovu toga dozvoliti ili odbiti zajam.

U slučaju da banka da “zeleno svetlo” za određenu novčanu pozajmicu, odnosno kredit, njegov iznos će svakako biti manji nakon što se uračuna dozvoljeni minus. Tako se može desiti da umesto očekivanog iznosa, kredit na koji ste računali ipak bude nešto manji, prenosi Blic.

U Narodnoj banci Srbije ističu da je podzakonskim aktima, koji su usvojeni 24. decembra 2018. godine, dodatno precizirano šta sve ulazi u kreditne obaveze klijenata.

“Usvajanja seta podzakonskih akata ima za cilj podsticanje prakse održivog kreditiranja stanovništva. NBS ukazuje da se, i nakon usvajanja ovih propisa, stepen kreditne zaduženosti dužnika utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika. Pri tome je izmenama propisa dodatno precizirano da se u te obaveze uključuju i krediti po tekućim računima, odnosno minusi po tekućim računima, kao i da se pod obavezama po kreditima podrazumevaju, između ostalih, i obaveze po kreditnim karticama. To ima za cilj ujednačavanje tretmana minusa i kreditnih kartica za potrebe računanja stvarnog kreditnog opterećenja dužnika na mesečnom nivou”, objašnjavaju u NBS.

Dodaju i da banke imaju obavezu da, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima, obračunaju iznos koji se može smatrati mesečnom obavezom dužnika po osnovu odobrenog minusa po tekućem računu na osnovu svih podataka kojima raspolažu.

Kako navode, tu spadaju iznos odobrenog prekoračenja, iznos odobrenog prekoračenja u korišćenju, kamata za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu, period na koji je zaključen ugovor o dozvoljenom prekoračenju, itd…

“Takođe, i na osnovu podataka o odobrenom prekoračenju iz izveštaja iz Кreditnog biroa. Banke na osnovu svih tih parametara treba da utvrde mesečnu obavezu dužnika”, ističu u centralnoj banci.

Pored toga, u NBS naglašavaju da novim propisima nije skraćen, niti ograničen rok za otplatu gotovinskih kredita, niti je određena maksimalna visina opterećenja plate.

“Dakle, ne postoje prepreke da banke odobravaju kredite sa dužim rokovima otplate, preko osam godina, kao i kredite dužnicima s višim stepenom kreditne zaduženosti, preko 60 odsto, ako nakon toga održavaju odgovarajući nivo kapitala, tj. ako u svakom trenutku imaju dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva”, dodaju u NBS.

Bankari ističu da, iako nema ograničenja, najčešće ne praktikuju da odobre kredite sa preko 60 odsto opterećenosti zarade klijenta. To znači da ako neko ima platu 50.000 dinara, rata kredita ne bi trebalo da prelazi 30.000 dinara mesečno.