BANKESLIDERSVE VESTI

Atlas grupa postavila dvadeset pitanja guverneru Radoju Žugiću

Javnost Crne Gore i regiona, deponenti, klijenti, te akcionari Atlas i IBM banke, a nadamo se i pravosudni organi Crne Gore, očekuju da dobiju odgovore od guvernera Centralne banke Crne Gore (CBCG) Radoja Žugića na pitanja vezana za postupke koje je on svojom odlukom i svojim potpisom inicirao protiv Atlas i IBM banke, saopšteno je danas iz Atlas grupe na čijem se čelu nalazi Duško Knežević.
Atlas grupa je Žugiću postavila 20 pitanja u kojima ga, između ostalog, pitaju da li je CBCG sedam godina davala pozitivno mišljenje na E-commerce poslovanje Atlas banke, kao i da li misli da podnese ostavku zbog, kako su naveli, nezakonitih radnji vezanih za Atlas i IBM banku.

Pitanja koja je Atlas grupa postavila Žugiću prenosimo u celosti.

1. Kako je moguće da i pored toga što su Atlas banka i njeni akcionari postupili prema nalazu i Rešenju CBCG iz 2017. godine i izvršili dokapitalizaciju od 10 miliona evra tokom 2017. i 2018. godine, ona i dalje nema adekvatne statističke parametre? Da li to znači da CBCG nije dobro odmerila 2017. godine kada je donela rešenje, ili nije očekivala da će dokapitalizacija uspeti?

2. Zašto ponude koje su predložene od strane banaka i njihovih akcionara neposredno pre uvođenja privremene uprave, a sada i stečaja, nisu razmotrene od strane CBCG, iako su one evidentno vodile ka ozdravljenju ove dve banke

3. Kako banka koja ima konstantan rast depozita, neto operativni profit od kamata i naknada u iznosu od više od 11 miliona evra, 87 miliona evra u depozitima i potraživanjima od drugih banaka (više od 1/3 ukupne imovine banke), te nikada nije bila u situaciji da ne može da isplati bilo kakvu obavezu, može biti proglašena za nesolvetnu upotrebom statističko – birokratskih metoda računovodstvene klasifikacije, a bez uzimanja u obzir prethodnog, odnosno realnog stanja?

4. Na bazi čega je uvedena privremena uprava kada Zakon o bankama u članu 120. kaže da mora biti kumulativno ispunjeno više preduslova za to, od čega je kako se vidi iz Rešenja CBCG ispunjen samo jedan?

5. Članom 129. stav 1. tačka 7. Zakona o bankama je propisano da se licenca – dozvola za rad oduzima u slučaju da je koeficijent solventnosti ispod ¼ od Zakonom predviđenih 10%, dakle 2,5%. Po kom osnovu je oduzeta dozvola za rad IBM Banci, gde je po nalazima poslednje kontrole CBCG taj koeficijent 4,65%, dakle samo nešto malo niži od dozvoljenih 5%?

6. Po kom osnovu je oduzeta dozvola za rad IBM banci uz obrazloženje da je imovina niža od obaveza te banke, ako je kontrola CBCG neposredno pre uvođenja privremene uprave konstatovala da je imovina za dva miliona viša od obaveza te banke? Da li je neko nešto menjao u izveštajima u međuvremenu i ko?

7. U novembru 2018. IBM Banka je uputila predlog CBCG o tome da se obezbedi dodatni kolateral u vrednosti od sedam miliona evra za naplatu po rizičnim kreditima, te na taj način obezbedi sasvim dovoljne parametre za dalje funkcionisanje. Zašto CBCG nikada nije odgovorila niti razmotrila taj predlog?

8. Da li je postojao zakonski osnov za uvođenje privremene uprave u banke? Imajući u vidu da je uprava Banke ispoštovala sve mere CBCG, kako je to navedeno u Izveštaju o kontroli iz novembra 2018. godine, ne samo da nije bilo zakonskih uslova za uvođenje privremene uprave Banci, već za to nisu postojali ni logički opravdani razlozi.

9. Da li poveravanje privremene uprave licu koje ne poznaje poslovne odnose i mehanizme poslovanja poslovne – komercijlane Banke može biti isključivo kontraproduktivno i direktno na štetu upravo klijenata i deponenata banke? Zašto za privremenog upravnika nije doveden bankar sa komercijalnim iskustvom, a ne birokrata? Da li postoji namera da se banka uništi i proda drugom licu po niskoj ceni?

10. Kako guverner i CBCG tumače odredbe Zakona o bankama da privremena uprava može da natera postojeće akcionare da prodaju svoje akcije, a što je definisano članovima zakona o bankama od 127. pa nadalje. Nezamislivo je da u pravno uređenom sistemu može naterati da proda svoju imovinu, izuzev dobrovoljno ili sudskim putem?

11. U više navrata je u domaćoj štampi iznet slučaj tzv. E-commerca, odnosno kako je navedeno od strane istražnih organa, pokušaja pranja novca od strane klijenata Atlas banke. Kako je CBCG u proteklih sedam godina, koliko je trajala saradnja Atlas banke sa privrednim društvima koja su osumnjičena za pranje novca, definisala takve aktivnosti u svojim kontrolnim izveštajima i šta je on kao guverner preduzeo po tom pitanju, te kako je CBCG davala pozitivno mišljenje po ovom pitanju toliki niz godina?

12. Kakav je stav guvernera u vezi činjenice da je isti revizor koji je vršio reviziju Atlas Banke, dao mišljenje sa rezervom na finansijske izveštaje Prve banke Crne Gore, u kojima se jasno navodi da je dato takvo mišljenje iz razloga što finansijski izveštaji nisu usklađeni sa međunarodnim računovodstvenima standardima, a „Revizor se nije mogao uveriti da li je ova banka u prethodnim periodima adekvatno primenila računovodstvenu politiku vrednovanja stečene aktive, kao i efekte koje bi ovo pitanje moglo imati na njene finansijske iskaze za 2017. godinu.”? Dakle, iz logike CBCG, ako se revizor uveri da postoji problem u banci u kojoj je očigledno sve transparentno, te je revizor mogao doći do bilo kakvih zaključaka, to može biti povod za privremenu upravu, a ukoliko on uopšte ne može da se uveri u tačnost finansijskih izveštaja, to ne može biti povod, što je samo po sebi evidentan nonsens.

13. Šta je učinila CBCG i njen guverner po pitanju uplate novca iz slučaja Kaspia, gde su sredstva zaplenjena sa računa Atlas banke uplaćena na račun firme (kod Prve banke CG) koja je jedna od firmi pod istragom za pranje novca, a vezano za dobro poznatu aferu na Malti, gde je čak likvidiran i jedan novinar, o čemu je štampa širom Evrope pisala. Da li je CBCG aktivirala mehanizme za kontrolu pranja novca u ovom slučaju i izvršila kontrolu Prve banke CG?

14. Da li je tačno da CBCG ni do današnjeg dana nije utvrdila vrednost nedostajućih sopstvenih sredstava, kroz utvrđenje akumuliranih gubitaka Atlas Banke, što je osnovni preduslov za određivanje bilo kakvih mera, uključujući privremenu upravu?

15. Da li je tačno da je u postupku donošenja Rešenja o uvođenju privremenih mera, CBCG nije omogućila vlasnicima i upravi banaka, da učestvuju u postupku i izjašnjavaju se o činjenicama značajnim za donošenje rešenja i rezultatima ispitnog postupka. Iz kog razloga je primenjen hitan postupak, te na koji način to doprinosi stabilnosti bankarskog i moneteranog sistema?

16. Po kom osnovu je privremena uprava pokrenula prodaju dela imovine Atlas banke u toku sprovođenja privremene uprave, ako je Zakonom upravo definisano da privremena uprava treba da očuva celovitost imovine banke?

17. Prema informacijama koje kruže, pojedini deponenti banke su uspeli da svoja sredstva prebace u druge banke iako traje tzv. moratorijum na plaćanja. Kako je to moguće i čija je to odgovornost? Da li će CBCG preduzeti mere prema odgovornima i da li guverner može da objavi listu ovih lica?

18. Da li je tačno da je privremena uprava u Atlas Banci protivzakonito ušla u tuđe prostorije i popisivala imovinu drugih lica, za koju su navodno mislili da se radi o imovini banke, bez bilo kakve prethodne provere, a odnosi se na umetnička dela? Da li je protiv odgovornih lica za ovu zloupotrebu podneta prijava?

19. Zašto nije prihvaćen predlog akcionara Atlas banke da se uprava koja je vršila funkciju do uvođenja privremene uprave vrati u banku u savetodavnoj funkciji u cilju očuvanja stabilnosti banke i poverenja deponenata i klijenata banke, te nastavka nesmetanog normalnog poslovanja i u periodu privremene uprave?

20. Da li g. Žugić misli da podnese ostavku zbog nezakonitih radnji vezanih za ove dve banke?

Savet CBCG je 4. januara odlučio da oduzme dozvolu za rad IBM i pokrene stečaj, dok je za Atlas banku predložena dokapitalizacija. Dve banke su u vlasništvu biznismena Duška Kneževića za kojim je Specijalno tužilaštvo izdalo nalog za hapšenje zbog sumnje da je na čelu kriminalne grupe koja je prala novac. CBCG uvela je privremene uprave 7. decembra 2018. godine u dvema bankama.

Tags

Povezane vesti

Back to top button