BANKESLIDERSVE VESTI

Merdžovanje Komercijalne banke i Banke poštanske štedionice: Nova Beogradska banka

Sa oko 1,35 milijardi evra ukupne aktive na dan 30. jun 2017. godine, Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd (u daljem tekstu: BPŠ) zauzimala je 4,1% ukupne aktive bankarskog sektora u Srbiji. Sa oko EUR 1 150 miliona depozita na isti dan, BPŠ je imala tržišni udeo od preko 5% u ukupnim depozitima.

BPŠ je u direktnom vlasništvu Republike Srbije, u čijem je vlasništvu 74,56% običnih akcija sa pravom glasa, kao i JP Pošte Srbije u čijem je vlasništvu 24,18% običnih akcija sa pravom glasa, piše Makroekonomija.

Ključne poslovne karakteristike BPŠ, kako se navodi, između ostalog, jesu:

– jedna od najvećih baza klijenata, sa više od ̴ 2,8 miliona klijenata,
– poslovanje sa stanovništvom kao tradicionalno najsnažniji segment poslovanja,
– u poređenju sa ostalim bankama, BPŠ održava visoki udeo osnovne depozitne baze po relativno konkurentnim uslovima,
– učešće u realizaciji određenog broja javnih usluga, npr. isplata penzija, sličnih prinadležnosti, itd,
– jedan od najvećih izdavalaca debitnih kartica u Srbiji (oko 1,74 miliona izdatih kartica),
– u poređenju sa ostalim bankama, značajan udeo prihoda od naknada i provizija u ukupnim neto poslovnim prihodima, i
– jedinstveni pristup bazi klijenata lociranim u unutrašnjosti zemlje, pojačan dodatno mrežom organizacionih jedinica JP Pošte Srbije.

BPŠ svoje usluge pruža preko više od 150 sopstvenih filijala i ekspozitura, kao i kroz više od 1.900 poštanskih šaltera u vlasništvu JP Pošte Srbije.

U aktuelnoj vlasničkoj strukturi Komercijalne banke (kada je reč o običnim akcijama), najveći pojedinačni akcionar je RS sa učešćem od 41,74%, dok potom slede (MFI) EBRD sa 24,43%, IFC sa 10,14% itd

Od svih banaka u kojima je RS većinski ili pojedinačno najveći akcionar, neposredno ili posredno, Komercijalna banka, druga najveća banka na tržištu RS, ima najveće učešće u bankarskom sektoru, kako u pogledu bilansne sume oko (11,61%), tako i u pogledu učešća u kapitalu,te ukupnim depozitima.

I pored zabeleženog gubitka uslovljenih povećanjem ispravke vrednosti i rezervisanja, banka i dalje ima stabilno poslovanje sa značajnim tržišnim učešćem od oko 11.61% (mereno ukupnom aktivom) i stabilnom kapitalnom pozicijom.

Planom je predviđeno da banka ide u privatizaciju,međutim usled mogućnosti dobijanja neadekvatne ponude, potrebno je razmisliti i o opciji da se isplate MFI akcionari.

Vrednost akumulirane dobiti iz ranijeg perioda kao dela kapitala bi bio dobar rezervoar za povraćaj dela uloženih sredstava u isplatu MFI u budućem periodu.Ako uzmemo u obzir očekivanu cenu koju RS može dobiti za svoj udeo akcija, pri sadašnjem nivou profitabilnosti banke, a pod pretpostavkom da su ispravke izvršene u skladu sa strukom, povrat dobijene vrednosti od prodaje bi se mogao očekivati u periodu od četiri godine, dok bi unapređenje poslovanja dodatno skratilo taj rok, a potencijalna integracija sa BPŠ gotovo obesmislila opciju prodaje, pošto bi se povrat uz dobru organizaciju, unapređenje poslovanja i prekomponovanje odnosa sa Poštom mogao očekivati bezmalo u roku od dve do tri godine.

Dodatni,ništa slabiji argument protiv prodaje predstavlja i otvoreno pitanje najboljeg načina za rešavanje NPL portfolija u procesu privatizacije.Praksa je pokazala da kupci nemerljivo više zarade na ovom portfoliju nego što opredele sredstava za njegovu kupovinu, a za 100% ispravljena potraživanja obično i ništa ne ponude, iako se njihovim samo hipotekarnim prodajama može izvršiti značajan povrat sredstava.S obzirom na procenjeni integrisani nivo NPL-a ponderisan sa 20%-30% prosečne vrednosti, njegovom naplatom mogla bi se očekivati približna vrednost očekivanoj ceni dobijenoj za prodaju RS udela u Komercijalnoj banci.

Efekti integracije na BPŠ bi se ogledali u brojnom otklanjanju postojećih slabosti u poslovanju, čije prevazilaženje iziskuje enormne troškove,koje u slučaju integracije RS kao najveći akcionar ne bi morala podneti.

Međutim, treba imati u vidu da bi došlo i do preklapanja postojeće mreže ekspozitura, tako da bi se zasigurno pojavio problem viška zaposlenih i zatvaranja određenog broja ekspozitura, ali i na taj način bi se socijalnim programom mogla značajno popraviti postojeća nepovoljna starosna struktura zaposlenih.

Ako uzmemo u obzir sveobuhvatne integracione procese koji se uveliko već odvijaju na našem bankarskom tržištu u cilju njegovog neminovnog ukrupljavanja s jedne strane, te tržišnu poziciju OTP banke,koja posluje sa značajnim udelom u vlasništvu mađarskih državnih institucija i njenu aktuelnu ekspanziju u regionu istočne i srednje Evrope i vidimo njenu zarađivačku moć, a uz najave iz susedne Hrvatske o širenju njihove poštanske banke sa većinskim državnim vlasništvom s druge strane, sam po sebi se nameće zaključak da je integracija Komercijalne i Banke Poštanske Štedionice idealno rešenje u trenutnim tržišnim uslovima.Na ovaj način bi RS dobila moćnu finansijsku instituciju sposobnu za regionalnu ekspanziju, što se trenutno može ostvariti po veoma povoljnim uslovima, a u narednom koraku zasnovanu na otpočinjanju poslovanja sa dijasporom u saradnji sa Telekomom Srbije, što bi za samo nekoliko godina omogućilo višestruko uvećanje postojećeg nivoa profita.Šta bi ovakav razvoj događaja značio za RS ne treba trošiti reči,naravno isključivo pod uslovom da menadžment banke za rezultate poslovanja strogo odgovara Vladi na kvartalnom nivou.

„Nova Beogradska banka“ bila bi najveća banka na tržištu RS, i imala najveće učešće u bankarskom sektoru, pogotovo u pogledu učešća u kapitalu i ukupnim depozitima.

(Makroekonomija)

Tags

Povezane vesti

Back to top button