Pre tačno dve decenije rodio se evro, valuta koja je danas sinonim za Evropu. Prve tri godine bio je praktično “nevidljiv”, koristio se samo u obračunima i elektronskom plaćanju.
Prve novčanice i kovanice za oznakom evra u promet su puštene 1. januara 2002. godine. Tada je, u 12 zemalja Evropske unije – Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugaliji i Španiji – obavljena najveća zamena valuta u istoriji, pišu Novosti.
Ukupno je štampano 14 milijardi novčanica evra, a proizvedene su 52 milijarde kovanica novog evropskog novca.
Iako sve zemlje EU ne koriste evro kao svoju valutu, na to su se obavezale zakonski, uz izuzetak Danske koja je na referendumu odbila korišćenje evra.
U Srbiju je evro stigao 2002. godine, i za kratko vreme sa trona skinuo nemačku marku, postavši nova omiljena “rezervna” valuta u našoj zemlji. U evrima se štedi, zadužuje, računa i planira. Postao je svojevrsno merilo vrednosti i niko se više i ne seća da je startovao kao duplo jači od voljene marke.
Takozvana konverzija stranih valuta koje su uvođenjem evra prestale da važe u Srbiji trajala je prvih pet meseci 2002. godine. Za to vreme u našoj zemlji je zamenjeno stranog novca u vrednosti većoj od osam milijardi nemačkih maraka.
– Od januara do maja 2002. godine sproveli smo jednu od tehnički najsloženijih operacija u istoriji Narodne banke: zamenu valuta EU koje su prestale da važe u evro. Tokom tih pet meseci građanima je zamenjeno 4,2 milijarde evra, zbog čega je svakodnevno kroz Srbiju transportovano preko 20 miliona nove evropske valute. Zahvaljujući pažljivom planiranju i odličnoj saradnji sa MUP i Vojskom, cela operacija je izvedena bez ijednog incidenta – piše u Godišnjem izveštaju Narodne banke Srbije za 2002. godinu.
Iste godine, od 31. marta, evro je postao jedino platežno sredstvo u susednoj Crnoj Gori. Tadašnje procene nemačke centralne banke bile su da se na području Jugoslavije (u tom periodu reč je bilo o SR Jugoslaviji, čije su članice bile Srbija i Crna Gora) nalazi gotovo devet milijardi nemačkih maraka.
Odnos evra i nemačke marke početkom 2002. godine bio je jedan prema 1,95583. Narodna banka Srbije prvi javno objavljeni podatak o kursu evra ima za dan 15. maj 2002. godine: srednji kurs evra bio je 60,667 dinara. Istog dana, jedna nemačka marka vredela je upola manje – 31,0185 dinara. Nažalost, cene izražene u evrima nigde nisu bile upola niže, već su se cifre ispred cenovnika u markama samo – preslikale.
Kurs evra u Srbiji danas je 118,42 dinara, dok se nemačka marka, iako više nije zvanično sredstvo plaćanja, i dalje kotira na zvaničnim kursnim listama, a kod nas je na nivou od 60,54 dinara. U zemljama EU bila je zvanično sredstvo plaćanja do 1. marta 2002. godine, kada je povučena iz opticaja.
Narodna banka Srbije i danas kotira na zvaničnoj kursnoj listi, uz marku, još 10 sada nevažećih evropskih valuta. To su: austrijski šiling, belgijski franak, finska marka, francuski franak, grčka drahma, irska funta, italijanska lira, portugalski eskudo, španska pezeta i luksemburški franak. Razlog je potreba vođenja knjigovodstvenih evidencija u bankama.
Marka i danas može da se u centralnoj banci Nemačke slobodno zameni za evro, a u Srbiji može da se menja samo za dinare, i to u dvema bankama. Zato ne čudi da se svake godine, i dan-danas, u Srbiji otkrije bar nekoliko novčanica falsifikovanih nemačkih maraka, koje je neko pokušao da zameni na bankarskom šalteru.
Marke i druge strane valute koje su dolaskom evra povlačene iz opticaja nisu mogle besplatno da se zamene za evro. Tačnije, donošenje keša u drugoj valuti na šalter i odlazak za novim evrima građane je koštalo 0,9 odsto od iznosa. Besplatna konverzija obavljana je samo preko štednog računa – ako se doneta gotovina položi u banku i konverzija obavi bezgotovinski, provizija se nije plaćala. Najskuplja opcija bila je zamena maraka za američke dolare ili švajcarske franke, kada je provizija bila 1,2 odsto.
(Novosti)