Šta je budućnost kriptovaluta – Bitcoin ili Stablecoin?
Aktuelna godina bi mogla biti godina u kojoj san o kriptovalutama umire.
To ne znači da će kripto valute potpuno izumreti – daleko od toga. Međutim, svim finansijskim romantičarima, koje je razveseljavao porast Bitcoina i drugih digitalnih valuta u protekloj deceniji, dolazi buđenje.
Nije da tim valutama nema mesta u budućnosti novca. Šifriranu tehnologiju blockchaina, koja ih podržava, vladama je izuzetno teško kontrolisati, tako je malo verovatno da će ih ikad eliminisati. U svakom slučaju, kriptovalute imaju ulogu geopolitičke zaštite.
Takozvani Bitcoin maksimalisti predviđaju dan kada če njihova omiljena valuta porasti i preći u prvu ligu. Oni ukazuju na “prepolovljenje” Bitcoina koje se očekuje u maju, jer svake četvrte godine u ovom mesecu dolazi do konsolidacije kriptovaluta. Nove nastaju, pola starih nestaje.
Ipak, dugoročna perspektiva kriptovaluta sličnih Bitcoinu nisu pretnje finansijskom sistemu.
PRETNJA FINANSIJSKOM SISTEMU DOLAZI OD KORPORACIJA
Ono što je još važnije, puno veća pretnja postojećem sistemu već je prisutna – o čemu svedoče pokušaji Facebooka da pokrene digitalnu valutu Libra. JP Morgan već je lansirao JPM novčić za velike institucionalne klijente, dok su brojne druge velike banke sledile navedene primere. Glasine kruže kako i drugi tehnološki divovi poput Amazona, Googlea i Apple-a takođe pokreću suparničke valute.
Njihov model je ono što je poznato pod imenom stablecoins (stabilni novac) – vrsta kripto hibrida koji živi na blockchainu, ali je vezan za glavne valute. Ove multinacionalne kompanije žele svoj suvereni novac. Žele se isključiti iz nezgrapnog sustava u kojem su bili prisiljeni raditi, s naknadama za transakcije i međunarodnim kašnjenjima plaćanja, kako bi umesto toga kupcima predstavili primamljivu alternativu.
Razlog zašto ove kompanije ne ulažu u Bitcoin i druge kriptovalute su očiti. Njihove vrednosti su previše promenjive da bi igrale ulogu zaliha vrednosti ili se koristile u trgovini roba i usluga.
Korporacije su shvatile da ih financijski sistem guši i žele stvoriti novi sistem bez posrednika tj. banaka, a koji će biti reaktivniji i jeftiniji.
DRŽAVE SU SE PROBUDILE NA PODSTICAJ BANAKA
Države su se kasno probudile pred ovim izazovom, ali sada je to učinile na moćan i iznenađujući način. Tradicionalna globalna infrastruktura pokazala se dovoljno jakom da korporacije barem privremeno izbaci iz koloseka. Ipak, pravila su se u potpunosti promijenila i biće teško predstaviti ujedinjeni regulatorni front širom sveta. Ironično je da je isti nedostatak globalnog jedinstvenog regulatornog odobrenja za postojeće kriptovalute omeo njihovo smisleno usvajanje.
Drugi odgovor koji se ispituje jest pokretanje državnih kriptovaluta. Verovatno su Kina i Rusija u vodećem položaju za lansiranje prvih državnih kriptovaluta, u roku od nekoliko godina. Deutsche Bank je nedavno objavila izveštaj u kojem sugeriše da bi kriptovalute mogle prevladati nacionalne valute u roku od deset godina, predviđajući kako će te državno-podržane verzije biti vodeće.
Ukratko, budućnost kriptovalute leži u korporacijskim ili državnim digitalnim novčićima – ili što je verovatnije, u nelagodnom suživotu obe. Saistem koji bi navodno bio pod pretnjom Bitcoina i ostalih takozvanih ubica banaka umesto toga ih asimilira. Kriptovalute koje se pojavljuju možda neće koristiti ni blockchain, ponašajući se sličnije Paypalu ili WeChat Payu, nego kriptovalutama kakve danas poznajemo.
Tamo gde je u prethodnih pola veka došlo do porasta korporacija do veličine i uticaja koji je uporediv sa nacionalnim državama, sledećih pola veka moglo bi proizvesti novu paradigmu u kojoj će se one sve više ponašati poput nacionalnih država. Kad razmišljamo o načinu na koji te korporacije već upravljaju našim podacima, načinu na koji vrše lobiranje na naše vlade, trend je očito u toku.
Novac u 2030. godini verovatno će biti gotovo neprepoznatljiv u odnosu s onim što danas koristimo. San o univerzalnim novčanim supstitutima koje pokreću ljudi srušio se zbog ove neočekivane, ali neizbežne institucionalizacije. Upravo će se iz multinacionalnog sveta pojaviti sedeći Bitcoin – umotan u ruho korporativnog brenda, ako ne i suverene zastave.
Izvor: Srbija danas
