Od Nove godine teže do keš kredita, otplata skraćena na osam godina
Za praznike mnogi potroše više nego što imaju, pa Novu godinu počnu s novim kreditom. Ali pazite, od ovog 1. januara biće teže doći do novog zajma. Narodna banka je naložila bankama da skrate rokove na koje daju gotovinske kredite – na osam godina ove, a u 2021. na najviše šest godina, a za autokredite na osam godina. Istovremeno, propisano je da ukupna zaduženost, odnosno rate, ne mogu biti veće od 60 odsto plate ili penzije.
Da li zbog nužde ili popularnosti, tek gotovinski i refinansirajući krediti su proteklih godina bili utočište za građane a još više za banke jer im je to bio najprodavaniji proizvod. Ove godine sa 400 milijardi dinara gotovinskih kredita sustigli su stambene i znatno popravili konačni račun bankarima, prenosi RTS.
Ekspanzija gotovinskih kredita počela je smanjenjem kamate i produženjem roka otplate i do 12 godina, što je mnogima dalo kreditnu sposobnost. Keš kreditima se više nisu samo plaćali računi, već i refinansirali drugi krediti, kupovali automobili pa čak i nekretnine.
Signal za uzbunu
Za Narodnu banku to je bio signal za uzbunu i zato je reagovala da ne bi došlo do povećanja teško naplativih kredita bez obezbeđenja, odnosno garancije.
“To je odgovor na prepoznatu potrebu za proaktivnom reakcijom NBS na sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Nivo kreditne zaduženosti od 60 odsto, od zarade i prekoračenje bilo kog fizičkog lica nakon novih odredbi, obavezuje banku da o potraživanju od tog dužnika obavesti Narodnu banku”, navode u Narodnoj banci.
Ekonomisti kažu da su banke već ranije znale za mere Narodne banke i da su one dobre i za njih kako bi predupredile rizik. To znači, ako imate neto zaradu 50.000, rata ne može da prelazi 30.000 dinara, prenosi RTS.
Manji rok, manji rizik
“Suština je da ako vi odobravate takve kredite, vi na dugi rok ugrožavate stabilnost sistema jer obično su oni visokorizični i važno je da se smanji taj rok i smanji rizik, iako je po mom mišljenju visoko i 60 odsto od primanja”, objašnjava Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.
I pored novih propisa, banke će moći da odobravaju kredite s dužim rokovima otplate i kredite dužnicima s višim stepenom kreditne zaduženosti, ali će za njih morati da preuzmu rizik. To znači: ako banka u toku 2019. godine odobri potrošački, gotovinski ili drugi kredit s rokom otplate od osam i više godina, biće u obavezi da umanjuje svoj kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice sve do konačne otplate kredita.
