Ovih dana sve više naših građana se neprijatno iznenadilo kada im je prilikom novogodišnje kupovine kartica odbijena, a razlog je blokada računa usled nepotpisivanja izjave koje su banke dostavljale svojim klijentima prethodnih par meseci.
Redakciji finansijskog portala Kamatica javio se penzioner koji trenutno živi u u Africi, a u Srbiju dolazi jednom godišnje, na mesec dana. Naime, u julu ove godine kada je u banci otvarao račun na koji će mu se uplaćivati penzija, nije mu ponuđeno da potpiše “Izjavu radi utvrđivanja statusa funkcionera”. Sredinom septembra je na kućnu adresu u Beogradu stigao taj dokument, ali kako on u tom trenutku nije bio u zemlji nije ni mogao da ga potpiše.
Banci je izneo svoj slučaj u želji da se dogovori, predložio da pošalje skeniranu izjavu mejlom, ali rekli su mu da mora da dođe lično, inače će mu krajem godine obustaviti obavljanje svih transakcija.
Pre nekoliko dana to se i destilo, zbog nepotpisivanja račun mu je trenutno blokiran i on može samo da prima penziju na njega, ali ne i da raspolaže svojim novcem. Kako su mu objasnili iz banke, čim potpiše taj dokument, račun će mu odmah biti odblokiran i moći će da raspolaže svojim novac, a do tada, ne.
Kao klijent velike austrijske banke, a njihova procedura koju moraju da poštuju zbog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, je da klijent mora lično da dođe u filijalu banke i ponovo sa bankarskom službenicom ažurira sve svoje lične podatke koje banka već poseduje, a na kraju potpiše taj dokument.
Da li je sve ovo bilo neophodne i da li se ceo postupak oko utvrđivanja statusa funkcionera mogao uraditi bez nametnute dodatne obaveze klijentima, pitali smo nekoliko banaka. Niko nije želeo da odgovori, ali ni da nam dostave podatak o broju klijenata koji su potpisali tu izajavu, kao ni koliko računa su zbog toga blokirali.
Na koji način će utvrditi da li je klijent funkcioner, član uže porodice funkcionera ili bliski saradnik funkcionera banke su mogle da urede svojim unutrašnjim aktima. Odnosno, ostavljeno im je da one same odluče koji je najbolji način da sve to završe.
“Smatramo da fokus aktivnosti koje banka sprovodi treba da bude na cilju – a to je da nedvosmisleno i na pouzdan način utvrdi da li je reč o ovim kategorijama klijenata. U slučaju da je banka svojim unutrašnjim aktima predvidela da se pribavljanje pismene izjave sprovodi i u odnosu na stranke sa kojima je poslovni odnos uspostavljen pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a ne samo prilikom uspostavljanja novog poslovnog odnosa, smatramo prihvatljivim da se popunjavanje izjave zatraži prilikom njenog prvog dolaska u banku, odnosno prilikom redovnog ažuriranja podataka te stranke u okviru praćenja njenog poslovanja u skladu sa utvrđenom kategorijom rizika – i bez stavljanja klijenta u položaj obaveznog dolaska kod obveznika (banke) isključivo radi potpisivanja izjave”, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Ipak, kako prenosi Kamatica, različite banke su imale i različite zahteve. Pa tako, u Rajfajzen banci je zahtevano da se popunjena izjava fizički donese u banku, u suprotnom “banka će obustaviti obavljanje svih transakcija”. S druge strane, u NLB banci klijentima je na kućnu adresu stizala izjava o statusu funkcionera, uz objašnjenje da ukoliko ne dođu u banku i ne potpišu je banka će smatrati da nisu funkcioneri. Sličan pristup imala je i Telenor banka, s tim da su oni sve slali mejlom.
“Ako banka preduzimanjem drugih propisanih aktivnosti, osim pribavljanjem pismene izjave, nije utvrdila da je stranka funkcioner odnosno povezano lice sa funkcionerom, niti u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje ukazuju na to, smatramo da nije opravdano blokirati račun tih korisnika”, smatraju u NBS.
Banke su se razlikovale i po tome koliki rok su ostavile klijentima da popune izjavu. U nekima je rok istekao krajem novembra, dok su druge ostavile do kraja godine, odnosno još par dana.
(Kamatica)
