Plaćate karticom mali iznos, prodavac ima pravo da odbije
Ukoliko želite nešto da kupite karticom, a račun vam je mali, postoji mogućnost da prodavac odbije da vam proizvod naplati na taj način, a Narodna banka Srbije kaže da oni na to imaju pravo.
Ušao sam u apoteku da kupim navlake za obuću. Budući da jedan par košta deset dinara, a ja sam planirao deset, račun je bio tačno 100 dinara. Međutim, kada sam želeo da platim karticom, prodavačica mi je rekla da naplatu karticom za tako male iznose ne vrše, jer im se ne isplati – iznenađeno priča Igor A. iz Beograda.
Da ovo nije jedini slučaj, potvrđuju i brojni čitaoci “Blica” koji su se sličnim povodom javili. Zbog toga, obratili smo se Narodnoj banci Srbije da nam pojasni da li je tako neštu u skladu sa pravilima?
– Propisima kojima se uređuju platne usluge u Republici Srbiji, odnosno Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, nije propisan minimalni iznos za plaćanja platnim karticama, već je odluka o omogućavanju plaćanja robe platnim karticama u trgovinskim objektima u domenu poslovne politike svakog pojedinačnog trgovca – navode u NBS.
Oni su pojasnili da drugim rečima, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je međunarodna praksa da se propisuje minimalni iznos za plaćanje karticama kod trgovaca. U skladu sa tim, odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od poslovne odluke tih trgovaca.
Ta odluka u velikoj meri zavisi od troškova, na koje su posebno osetljivi manji trgovci. Visoki troškovi prihvatanja platnih kartica – trgovačke provizije, posledica su pre svega neopravdano visokih međubankarskih provizija. U trgovačku proviziju najčešće su uključeni troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima.
Struktura tih troškova se razlikuje u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca (banke koja je omogućila trgovcu korišćenje POS uređaja), a najčešće sadrže procentualne troškove u zavisnosti od iznosa transakcije plus fiksne troškove po transakciji.
Koliko apoteku košta pomenuti račun od 100 dinara?
– Kod ugovorene trgovačke provizije od 2 odsto, trgovac plati banci prihvatiocu 2 dinara za tu transakciju, što predstavlja prihod banke prihvatioca. Banka prihvatilac, za tu transakciju, plati banci izdavaocu međubankarsku naknadu u iznosu od 1,1 odsto, što iznosi 1,1 dinar, naknadnu kartičnog sistema, troškove procesiranja koji su najčešće u fiksnom iznosu i ostale operativne troškove. Ukupan zbir tih troškova po transakciji je najčešće veći od prihoda koji banka prihvatilac ostvaruje – kažu u NBS i dodaju da iz tog razloga, da ne bi generisale gubitak, neke banke prihvatioci nude visoku trgovačku proviziju u procentualnom iznosu ili nude trgovačku proviziju sa minimalnim iznosom naplate, na primer 2 odsto minimalno 10 dinara.
Tako da u slučaju sa minimalnim iznosom, kod transakcije od 100 dinara trgovac plati 10 dinara trgovačke provizije banci prihvatiocu, što je u procentualnom iznosu čak 10 odsto od iznosa transakcije.
Mali trgovci ostvaruju malu maržu, posebno kod proizvoda ili usluga gde je marža ograničena od strane proizvođača ili distributera (na primer: dopune mobilnih telefona, kartica za prevoz, cigarete itd.), a koji se najčešće prodaju na prodajnim mestima malih trgovaca i imaju mali iznos za plaćanje. Takva trgovačka naknada je veća od marže koju trgovac ostvaruje za proizvod koji je prodao i na taj način trgovac generiše gubitak kod prodaje roba ili usluga malog iznosa koje su mu plaćene karticom. Najčešće iz tog razloga se mali trgovci odlučuju da ne prihvataju platne kartice za plaćanje roba ili usluga ili da ih ne prihvataju za plaćanja malih iznosa.
Kako je NBS zaštitila trgovce?
Narodna banka Srbije je inicirala ograničavanje međubankarskih provizija. Kao rezultat, u junu ove godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su:
1. Međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1 odsto na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, počevši od 17. decembra ove godine, kada će međubankarske provizije biti ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice.
2. Sem ograničavanja međubankarskih provizija, u skladu sa Zakonom, počev od 17. decembra, banka prihvatilac je dužna je da trgovcima ponudi trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica (a oni se na tržištu značajno razlikuju).
Pored toga, banka je u obavezi da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostavi izveštaj o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema. Na osnovu tih informacija, trgovci će imati uvid u troškove međubankarske naknade, kartičnog sistema i kolika je margina banke u trgovačkoj proviziji i te podatke moći da koriste u pregovorima sa bankama za smanjenje trgovačke provizije.
Dakle, iako će međubankarske provizije biti snižene zbog zakonskog uređivanja, Zakon neće uticati na visinu troškova kartičnih šema, s obzirom da se oni ne mogu ograničiti propisom, a izuzetno su različiti za kartice različitih brendova. Budući da troškovi kartičnih sistema takođe utiču na visinu trgovačkih provizija, u skladu sa novim zakonom trgovci će imati pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova.
Još jedna od mera Narodne banke Srbije, u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu jeste i ta da su za nacionalni kartični brend DinaCard definisani najniži troškovi kartičnog sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji.
Izvor: Kamatica
