Depoziti i štednjaSLIDERSVE VESTI

Zlatni šopovi stižu u Srbiju: Gubi li novac bitku sa polugama

Zbog sve nižih kamatnih stopa na oročenu štednju i u Srbiji građani sve više shvataju da je štednja u zlatu najsigurniji način da zarađeno sačuva svoju vrednost. Iako je naše tržište tek počelo da se razvija, a u bankama još nije moguće čuvati zlato, kao ni konvertovati zlato u novac, Srbi se sve više okreću ovom načinu ulaganja.

Prodajom investicionog zlata u našoj zemlji bavi se samo nekoliko firmi, ali se očekuje da će se uskoro i u Srbiji otvoriti veliki šopovi kakvi postoje u mnogim evropskim metropolama.

“Interesovanje raste iz dana u dan jer ljudi postaju sve više svesni gubitka vrednosti papirnog novca. Ali biznis je nov i ima potencijal”, ističe u razgovoru za Sputnjik direktor jedne firme koja se bavi trgovinom plemenitim metalima Ljuba Jakić.

On objašnjava da je sada pravo vreme za kupovinu zlata jer je ukinut PDV i ne plaća se carina.

“Od 2013. godine, kad smo započeli sa ovim poslom, vrednost zlata je porasla za 25 odsto. Dakle, neko ko je kupio zlato za 1.000 evra tada, danas ima u rukama vrednost od 1.250 evra, i to ne bi dobio ni u jednoj banci na svetu”, precizira Jakić.

Ali ono što najviše izdvaja zlato u odnosu na ostale vidove štednje i ulaganja jeste sposobnost očuvanja vrednosti dokazana kroz vekove i epohe.

“Recimo, ‘Fordov’ automobil, kad je proizveden u Americi, koštao je 370 dolara. Danas sličan model košta 27.000 dolara, ali i tada i sada je automobil tog tipa koštao pola kilograma zlata. Ili primer od pre 2.600 godina, u Mesopotamiji se 300 vekni hleba kupovalo za jednu uncu zlata. Danas isto toliko vredi 300 vekni hleba”, kaže Jakić.

Onaj ko se odluči za ovaj vid ulaganja, zlato treba da kupuje samo u ovlašćenim firmama koje garantuju kvalitet i čistoćću ovog plemenitog metala.

“Mi radimo sa renomiranim trgovcima zlata iz Austrije koji su u ovom biznisu više od sto godina. Zlatne pločice su sertifikovane, imaju serijski broj i utisnut žig u zlatu. Pored toga, kontrolu vrši i Agencija za plemenite metale uzorkovanjem i ispitivanjem, a kvalitet zlata može, ako je potrebno, da se utvrdi i spektrometrijskom analizom”, napominje Jakić.

U investiciono zlato ne ubraja se zlatni nakit, već iskljucivo zlatne poluge, pločice i dukati.

“Veće poluge su povoljnije u nabavci kad se uporedi jedinična cena. Dukati su odlična operativna vrsta ulaganja poznata kroz vekove, a pločice nisu ništa drugo nego moderni dukati. I minorne su razlike, u pločicama je čistoća 9,999, a u dukatima je nešto manja – 9,986, ali zlato je zlato i najbolje je odlučiti se za kombinovanu kupovinu”, objašnjava Jakić.

Najtraženije su pločice od 20 do 50 grama, kao i veliki četvorostruki dukat Franc Jozef.

“Zlato se u svakom trenutku može konvertovati u novac, a verujemo da će sve još više dobiti zamah kad se razvije sekundarno tržište i kad konverziju, kao i svuda u Evropi, budu radile i banke”, ocekuje Jakić.

Trenutna vrednost zlata je 35,3 evra po gramu. U poslednja dva meseca, vrednost zlata porasla je 10 odsto.

Tags
Back to top button