Keš na ruke spas od provizija

Jedini način da se stane na put bezrazložnom poskupljenju bankarskih usluga je vraćanje blagajnika u firme. Zakon o obavljanju plaćanja omogućava radnicima da od poslodavca zaradu podignu u gotovom novcu

UKOLIKO niste saglasni sa izmenom iznosa provizija, možete jednostrano da raskinete ugovorni odnos sa bankom, bez dodatnih troškova. Ova rečenica stoji u svim obaveštenjima koje banke proteklih dana šalju klijentima, zajedno sa novim cenovnicima, koji pojedine usluge potpuno bez razloga poskupljuju i za 50 odsto, a mnoge do sada besplatne počinju da naplaćuju. Razlog za to je što su izgubili prihod od kamata na kredite, pa od građana žele da nadoknade deo inače nemale zarade koju godinama ostvaruju.

Većina klijenata, međutim, nema slobodu izbora, jer ih na lojalnost banci teraju podignuti krediti, dozvoljeni minusi, prekoračenja na karticama i ispisani čekovi. Uz to, bankari su uvereni da bez njih ne možemo, jer kako bismo, inače, podizali svoje zarade. Čak su i pojedini ekonomisti bili zbunjeni pitanjem “Novosti” da li bi skuplji bankarski cenovnici mogli da “nateraju” građane da plate ponovo primaju “na ruke”.

– Pa, to je potpuno suprotno težnjama u savremenim finansijskim sistemima. Ceo svet ide ka bezgotovinskom plaćanju, kako bi države lakše kontrolisale tokove novca i suzbijale sivu ekonomiju. Nisam čak ni siguran da je uopšte moguće danas zaradu legalno primati mimo banke – kaže jedan od ekonomista.

Zakon, ipak, kaže drugačije.

– Građani mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga – jasno stoji u Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost.

Tim propisom je, praktično, predviđeno da su preduzeća i preduzetnici dužni da otvore tekući račun kod banke, a da građani mogu da imaju tekuće račune, a ne i da – moraju.

Obavezu otvaranja računa u banci ne predviđa ni važeći zakon o radu, tačnije, njime nije propisan način isplate zarade, da ona mora da se uplati na tekući račun zaposlenog. Predviđen je samo takozvani platni listić za obračun zarade, koji treba da sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se isplaćuje zarada. To, praktično, znači samo da poslodavci za zaposlene koji nemaju tekuće račune, već zaradu primaju “na ruke”, ne popunjavaju podatke o banci u platnom listiću.

Ni Zakon o platnim uslugama, u nadležnosti Narodne banke Srbije, ne propisuje obavezu da građani imaju otvorene tekuće račune.