Banke povećavaju provizije, NBS najavljuje uvođenje reda

Pojedine banke koriste letnju sezonu i podižu cene svojih usluga ili uvode nove provizije, pa su na primer, počele da naplaćuju slanje opomena i do 300 dinara, kažu u Udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva”. U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su izmene i dopune Zakona o platnim uslugama stupile na snagu 16. juna 2018. godine i da će primena početi istekom roka od devet meseci.

U “Efektivi” je Tanjugu rečeno da banke na taj način pokušavaju da nadoknade manje prihode u prvoj polovini godine, prenosi RTS.

Na povećanje bankarskih provizija verovatno utiče i to što će uskoro početi primena izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama koji treba da uvedu red u oblasti bankarskih naknada.

Izmene i dopune tog zakona stupile su na snagu 16. juna 2018. i počeće da se primenjuju od 17. marta 2019. godine, a u NBS je rečeno Tanjugu da će one doneti brojne novine, prvenstveno u pogledu veće transparentnosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, kao i veće zaštite korisnika platnih usluga.

To će, kažu, doprineti većoj transaprentnosti i uporedivosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, a posledično i njihovom snižavanju, s obzirom na to da je u interesu pružalaca platnih usluga da vode cenovnu politiku koja će im omogućiti konkurentnost na tržištu, kako bi privukli nove i zadržali postojeće klijente.

Takođe, zakonom je propisano da će NBS najkasnije do 16. decembra doneti propise za sprovođenje tog zakona, a između ostalog i Listu reprezentativnih usluga.

Na listi će se naći između 10 i 20 platnih usluga, onih koje korisnici platnih usluga najčešće koriste i onih koje ih izlažu najvećem trošku.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” kaže da pojedine banke koriste priliku kada je većina njihovih klijenata na odmoru i povećaju namete ili uvode nove.

“U javnosti se ovih dana priča da pojedine banke počinju da naplaćuju proveru stanja na bankomatu, povećavaju cenu opomena koje šalju, naplaćuju transakcije putem e bankinga i slično. Sasvim je jasno i bilansi banaka to pokazuju da je pad prihoda od kamata, što je osnovna delatnost bankarskog sektora, toliki da banke pokušavaju da ga nadomeste na svaki drugi način”.

Klijenti mogu samo da promene banke

Gavrilović navodi da klijenti tu ne mogu previše da učine, zato što to još nije suprotno zakonu i da jedino mogu da se raspitaju koja banka ima bolje uslove i promene banku.

“To bi svakako bila najveća kazna za banku koja to radi. Što se tiče cena opomena, priča se da cene idu i do 300 dinara, što smatramo nepravičnom ugovornom odredbom i smatramo da banke mogu da naplaćuju opomenu, ali po realnoj ceni koštanja tog papira i njegovog slanja, ali nikako ne mogu da zarađuju na samoj opomeni”, napominje Gavrilović.

Kako kaže, što se tiče ostalih transakcija, njihova naplata još nije nezakonita, pa banke možda koriste taj međuprostor ili imaju neku najavu da će takve transakcije u nekom doglednom periodu biti zabranjene i pokušavaju da nadomeste pad osnovnog prihoda na kamatama.

Gavrilović navodi da banke kalkulišu i sa tim da je svest građana na nivou da će većina da kaže – dobro, to i nije neki novac, sad mi je mnogo teže da otvaram e-banking u nekoj drugoj banci i bolje da ostanem tu i platim.

Prema njegovim rečima, NBS ne može da ograničava cenu, ali može da definiše šta može da se naplaćuje, a šta ne.

U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su izmene i dopune Zakona o platnim uslugama stupile na snagu 16. juna 2018. godine i da će primena početi istekom roka od devet meseci, osim odredaba članova 28. do 30. tog zakona koje će se primenjivati od dana pristupanja Srbije EU.

U NBS je rečeno Tanjugu da je rok od devet meseci ostavljen kako bi pružaoci platnih usluga usaglasili poslovanje sa novim zakonskim odredbama i da je taj rok ocenjen kao adekvatan sa aspekta pružalaca platnih usluga i aspekta korisnika platnih usluga, u čijem je interesu da primena zakona počne što pre.

Novim zakonskim rešenjem se korisnicima platnih usluga omogućava da kroz standardizaciju terminologije bolje razumeju terminologiju pružalaca platnih usluga.

Korisnici će moći lakše da uporede ponudu i tarife različitih pružalaca platnih usluga, bez bojazni da će nešto prevideti zbog nerazumevanja stručnih ili raznorodnih termina.

Lista reprezentativnih usluga će biti ista za sve pružaoce platnih usluga i oni će biti dužni da je, zajedno sa navedenim iznosom naknade za svaku uslugu pojedinačno, dostave korisniku u predugovornoj fazi.

Pružalac platnih usluga će biti dužan da pripremi Pregled usluga i naknada povezanih s platnim računom, dokument koji sadrži spisak usluga s pomenute liste reprezentativnih usluga koje pružalac platnih usluga ima u ponudi i podatke o pojedinačnoj naknadi za svaku takvu uslugu.

Sadržaj i formu tog pregleda propisaće NBS kako bi Pregledi usluga i naknada povezanih s platnim računom imali istu formu kod svih pružalaca platnih usluga i bili lako uporedivi.

Pružalac platnih usluga će biti dužan i da najmanje jednom godišnje dostavi korisniku izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim platnim računom.

Banke obavezne da informišu klijente o naknadama

Obaveza informisanja korisnika platnih usluga o iznosu naplaćenih naknada za pružanje platnih usluga je utvrđena još 2014. godine, kada je na predlog Narodne banke Srbije usvojen Zakon o platnim uslugama.

Pružalac platnih usluga dužan je da platiocu – klijentu na njegov zahtev, bez naknade, jednom mesečno na papiru dostavlja informacije o pojedinačnim izvršenim platnim transakcijama.

Nova zakonska odredba o obaveznom godišnjem izveštavanju samo omogućava korisniku platnih usluga da ima uvid u godišnji zbirni iznos naplaćenih naknada po pojedinačnim uslugama i zbirno za sve usluge.

Tako može da stekne sliku o tome koliko novca godišnje zbirno izdvaja za plaćanje pojedinačnih različitih naknada za usluge povezane s platnim računom.

NBS je zakonom ovlašćena i da na internet prezentaciji objavljuje prikupljene podatke za platne usluge, minimum za one koje se nalaze na listi reprezentativnih platnih usluga, čime će se omogućiti da na jednom mestu budu pregledno date sve usluge sa te liste i naknade koje različiti pružaoci platnih usluga naplaćuju.

To će, kako objašnjavaju u NBS, biti najlakši i najbrži način da korisnik uporedi ponudu i tarife naknada kod različitih pružalaca platnih usluga i opredeli se za onog koji mu najviše odgovora.

Pružaoci platnih usluga biće odgovorni za tačnost podataka objavljenih na internet prezentaciji NBS i imaće zakonsku obavezu da redovno ažuriraju ove podatke.

Tako će korisnici platnih usluga imati na raspolaganju ažurne i pouzdane informacije, poručuju iz NBS.

Check Also

Blagi pad neto dobiti banaka u Srbiji

Ukupan neto dobitak pre oporezivanja svih 29 banaka u Srbiji za prva tri meseca 2018. …