Kamate na štednju su rekordno niske, a štednja raste u celom regionu

Štednja u bankama u regionu i dalje je u porastu, i to uprkos dramatično niskim kamatnim stopama, kažu za “Blic” čelnici i predstavnici nekoliko centralnih banaka u okruženju.

Prema rečima viceguvernera Narodne banke Makedonije Maje Kadievske-Vojnović, trend štednje u ovoj zemlji poslednjih meseci ima blagi rast.

– Visina štednih uloga se povećava iako su kamatne stope niske,i ne deluju podsticajno na štednju. Kada se radi o štednji u denarima, kamatna stopa na godišnjem nivou je oko dva odsto – kaže za “Blic” Kadievska.

Rast depozita 14,8 odsto u Crnoj Gori

Crna Gora je u 2017. imala značajan rast štednih uloga u bankama.

– U prošloj godini smo imali snažan rast depozita od 14,8 odsto. Štednja i ove godine takođe nastavlja rast. Da li je to paradoks? Smatram da nije jer su banke u Crnoj Gori sigurne, stabilne i likvidne. Ono što planiramo u narednom periodu je da ćemo izdati zahtev za dodatnom kapitalizacijom banaka kako bismo obezbedili još veći stepen sigurnosti – rekao je za “Blic”

Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore.

Kako dodaje, prosečan rast cena u Crnoj Gori prošle godine iznosio je 2,4 odsto, koliko je i prosečna kamatna stopa štednje na godišnjem nivou.

– To su dva elementa koji idu u prilog štednje i koja pokazuju da imamo stabilan sistem. U ovom trenutku je polaganje depozita u banke svakako mnogo bolje rešenje od držanja novca u slamarici – naglašava Žugić.

I u BiH je štednja u porastu. Viceguverner Centralne banke BiH Želimira Raspudić kaže za “Blic” da trend rasta štednje postoji, iako su kamatne stope niske.

– Za građane su banke najsigurnije mesto za čuvanje novca. U BiH postoji Agencija za osiguranje depozita koja osigurava pojedinačni iznos štednje do 50.000 KM. To vraća poverenje u banke, a takođe i to što su klijenti nekoliko banaka koje su otišle u stečaj uspešno dobili svoja sredstva. To je mehanizam koji ih štiti i koji dobro funkcioniše – ističe Raspudićeva.

Prema njenim rečima, u BiH je u toku 2017. godine štednja porasla za šest do sedam odsto, i iznosila je ukupno 11,2 milijarde KM.

– Građani nemaju gde ni da plasiraju sredstva, eventualno u nekretnine. Ali većina se očigledno odlučuje za banke – zaključila je viceguvernerka CBBiH.

Štednja u dinarima utrostručena od 2012.

U Narodnoj banci Srbije takođe kažu da štednja u Srbiji iz godine u godinu raste iako su kamate na najnižem nivou, što je jedan od pokazatelja poverenja građana u bankarski sektor Srbije.

– Od početka 2018. štednja u dinarima porasla je za 2,6 milijardi dinara. Ona je povećana i u dužem roku, tako da je od kraja 2012. utrostručena. Devizna štednja građana, takođe beleži konstantan rast iz godine u godinu, a od početka godine povećana je za 270 miliona evra – naglasili su NBS.

Centralna banka Srbije i u narednom periodu očekuje rast štednje, pogotovo u domaćoj valuti.

– Imajući u vidu da će NBS i u narednom periodu nastojati da svojim merama obezbedi očuvanje niske i stabilne inflacije uz relativnu stabilnost deviznog kursa dinara i stabilnost finansijskog sistema, u narednom periodu se može očekivati nastavak rasta štednje građana, pri čemu NBS očekuje da bi dinarska štednja trebalo da beleži ubrzaniji rast – rekli su NBS.

Ukupna dinarska štednja u Srbiji je na kraju prošle godine iznosila 50,2 milijardi dinara (423,7 miliona evra), dok je devizna štednja iznosila 9,4 milijarde evra. Prema poslednjim raspoloživim podacima, devizna štednja iznosi 9,6 milijardi evra (96 odsto ukupne štednje), a dinarska štednja 52,8 milijardi dinara (oko 440 miliona evra).

Inače, godišnja kamatna stopa na dinarsku štednju iznosi 2,65 odsto, a na štednju u evrima iznosi 0,76 odsto godišnje.

Kako kažu u NBS, atraktivnost dinarske štednje u odnosu na deviznu rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora.

– Pre svega, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje monetarna stabilnost koju omogućava NBS. Vrednost dinarske štednje očuvana je u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. Dodatno, atraktivnosti dinarske štednje doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata koji se ostvaruje na dinarsku štednju izuzet od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja – objašnjavaju u centralnoj banci.