Ova kartica će biti obavezna za građane koji imaju tekući račun
Banke će biti u obavezi da građanima koji imaju tekuće račune izdaju domaću “dina” karticu.
“Od novih ‘dina’ kartica najviše će da profitiraju građani i mali trgovci, preduzetnici i zanatlije”, istakla je generalna direktorka Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić. To je predviđeno nedavno usvojenim Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.
Kako je istakla, nadoknada se smanjuje šest puta prilikom upotrebe “dina” kartice.
Izdavanje ove kartice je besplatno, a Stanićeva je objasnila da je za njeno korišćenje provizija 2,18 dinara, koji odlaze u srpski budžet, a kako je istakla, za korišćenje viza i master kartica, provizija je 12 i 8,2 dinara, koji se ne slivaju u budžet. Ova kartica može da se koristi kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
Stanićeva je objasnila i da korisnici neće plaćati ništa, a da će proviziju plaćati trgovci, koji će prihvatiti tu karticu jer ne žele da odbiju mušteriju.
“On plaća proviziju koja pre svega zavisi od međubankarske nadoknade”, kaže Stanićeva, ističući da je banka izdavalac i da je nadoknadom stimulisana da izdaje više, a trošak prevaljuje na trgovca, a on na proizvode.”
Stanićeva je istakla i da je Narodna banka Srbije prva u regionu koja je uvela svoj kartičarski sistem, i prva od zemalja koje nisu u EU.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da u ovom slučaju banke nemaju šta da budu zadovoljne ili nezadovoljne.
“Uloga i pozicija banke je neutralna, ključno pitanje je mesto i uloga malih trgovaca. Ali nije nepovoljna samo zbog kartica, veliki sistemi nameću velike marže a male prodavnice nisu u toj poziciji”, kaže on.
Dugalić je objasnio i da prilikom otvaranja računa klijent dobija dinu, a ako želi vizu ili master mora da piše zahtev.
Kada je reč o kupovini preko interneta, sa dinom je moguće plaćati u Srbiji, ali ne i u inostranstvu, što je jedina prednost internacionalnih sistema, međutim, Stanićeva objašnjava i da je 97 odsto onlajn transakcija u zemlji, a svega 3 odsto u inostranstvu.
Dugalić je postavio pitanje da li ona ima funkcionalnost kao viza i master i da li omogućava odloženo plaćanje, na šta je Stanićeva rekla da već postoji “dina ček” koja predstavlja efikasniju zamenu za čekove.