Gde uložiti novac, kako tim ulaganjem zaraditi što više i na koji način biti siguran da novac neće „propasti“ najčešće su dileme svih onih koji imaju neki višak kapitala za ulaganje.
Kako bi pomogla neodlučnim štedišama Kamatica je napravila interaktivni dijagram koji prikazuje štednju u banci, u dinarima i evrima, vrednost jedinica investicionog fonda i akcije na berzi. Za ulaganje od 10.000 evra, za godinu dana, Kamatica je pomoću ovog dijagrama veoma precizno pratila gde se najviše isplatilo uložiti novac.
Interaktivni dijagram „Neodlučni štediša“ izračunao je da se u proteklih godinu dana, u dinarima, najviše isplatilo ulaganje na berzu.
Broker Nenad Gujaničić, koji je u ovom slučaju bio savetnik za ulaganje, izabrao je akcije NIS-a i kompanije Metalac. Upravo su akcije Metalca „zaradile“ najviše novca. Prvog dana juna prošle godine vrednost ove akcije bila je 1.740,00 dinara, dok je početkom juna ove godine akcija ove kompanije vredela 2.000,00 dinara. Pre godinu dana kupljene su 352 akcije, i to je koštalo 612.480,00 dinara. Danas, ukupna dobit sa pripisanom dividendom iznosi 733.920,00 dinara, što znači da je za godinu dana zarada 121.000,00 dinara.
| Gde su „nestale“ visoke kamate na štednju „Glavni faktor slabije atraktivnosti štednje, odnosno niskih pasivnih kamatnih stopa jesu monetarne politike Fed-a i Evropske Centralne Banke, koje su stupile na scenu nakon izbijanja svetske ekonomske krize. Ove centralne banke su time pokušale da ublaže efekte krize, a mere su se produžile na dugi niz godina (Fed je tako tek posle skoro deset godine počeo da podiže kamate, dok ECB to još uvek ne čini). Ovo je značilo i upliv obilja kapitala na svestka tržišta što je posledično oborilo kamate i prinose na dužničke hartije“, objašnjava broker Nenad Gujaničić. |
„Bitno je da investitori znaju da akcije predstavljaju rizična ulaganja, ali da u skladu s tim nose i potencijalno veći prinos. Postoji veliki broj različitih vrsta akcija u pogledu nivoa rizika koje nose, od najmanje rizičnih velikih korporacija sa dugogodišnjom istorijom isplate dividendi do manjih, mladih kompanija koje su dosta rizičnije, ali nude i veliki potencijal rasta. Svaki investitor bi trebalo da odredi svoju sklonost ka riziku i skladu sa tim odredi portfelj akcija. Bitno je investirati sredstva u veći broj sektora i time smanjiti rizik i voditi računa da se u akcije ulaže novac na duži vremenski period“, objašnjava Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum“.
Posle berze, najviše zarade donela je štednja u banci, u dinarima, a tek nakon toga kupovina investicionih jedinica.
Ulaganje u evrima donelo je nešto drugačije rezultate. Naime, trgovina akcijama Dojče Telekoma pokazala se kao loša investicija. Prvog dana juna prošle godine vrednost akcija ove kompanije bila je 17,38, a tačno godinu dana kasnije 13,24 evra. Kupljeno je 290 akcija, tako da je za godinu dana ovo ulaganje u minusu od 885 evra. Akcije BMW-a su bile mnogo bolji izbor. One su prošle godine vredele 84,92, a prvog juna ove godine 86,29 evra. Kupljeno je 60 akcija, i na taj način zarađeno 354 evra.
Na uloženih 10.000 evra u banci kamata je bila 94 evra, dok su investicioni fondovi doneli profit od 57 evra.
U oba slučaja, i kod ulaganja u dinarima i u evrima, investicioni fondovi su se pokazali kao „najslabija“ karika.
„Domaće finansijsko tržište je nerazvijeno, pa su na tom nivou i investicioni fondovi. Sa okudnom ponudom finansijskih instrumenata, logično je da ne može biti ni raznovrsnija struktura investicionih fondova. Trenutno dominiraju gotovinski investicioni fondovi koji sredstva plasiraju u depozite i kratkoročne dužničke hartije, dok drugih vrsta fondova gotovo da i nema“, smatra Gujaničić.
Za štednju u bankama bi se moglo reći da je najsigurniji vid ulaganja, ali svake godine donosi sve manju zaradu. Izvesno je da će u narednih godina dana Evropska centralna banka, a samim tim i Narodna banka Srbije voditi politiku niskih kamatnih stopa, pa će klasični vidovi štednje i dalje nositi niske prinose.
Kamatica
