U rečniku startap termina, jednorog je ona kompanija, obično startap koji je procenjen na vrednost veću od milijarde. U početku se pomenuti termin koristio pre svega za softverske kompanije, dok se danas proširio i na druge oblasti poslovanja. Među najpoznatijim jednorozima na svetu koji su počeli od male kompanije “u četiri zida”, a danas dosegli nepojmljive vrednosti spadaju svakako Gugl, Fejsbuk, Skajp, ali i Uber, piše Blic.
U svetu postoji 311 identifikovanih jednoroga, a pravo je pitanje da li će i kada takva jedna kompanija biti moguća i u Srbiji?
“Od 311 poznatih jednoroga u svetu, čak 289 je i SAD i Kine. Razlozi za to su svakako u činjenici što su ove dve države same po sebi velika tržišta za mnoge jednoroge na ovoj listi. Ujedno treba napomenuti i da je takav odnos pre svega i zato što najveći broj investitora dolazi upravo iz ovih zemalja”, objašnjava Zoja Kukuć, osnivačica Startit centra.
Kada se govori o jednorozima, na velikim tržištima i sa velikim kompanijama postoji jedan simptomatičan problem.
“Ako smem da primetim, iskoristio bih termin “startap pornografija” da opišem kako stvari sa jednorozima funkcionišu. Pod tim se podrazumeva da se u današnje vreme većina fokusira na krajnju vrednost, odnosno za koliko je neki startap prodat ili kupljen, dok se ceo proces i kvalitet ostavlja u drugom planu”, kaže za “Blic biznis” Marko Mudrinić, osnivač i direktor poslovno-tehnološkog sajta “Netokracija” koji dodaje da je Srbija u nešto boljoj poziciji zato što naši startapi i dalje gledaju kako korisnicima da pruže što veću vrednost.
Ako se osvrnemo na naše tržište, mogućnost da se jednorog pojavi da domaćoj sceni deluje kao nemoguća misija. Međutim, prema rečima stručnjaka, situacija nije toliko beznadežna. Sredinom prošle godine srpsko-američki startap Frame, otkupljen je od američke softverske kompanije Nutanix za sumu od 165 miliona dolara. To je do sada najveća javno poznata akvizicija za jedan startap iz Srbije. Ta prodaja je dala vetar u leđa svim potencijalno uspešnim startapima sa naših prostora, navodi Blic.
“Na našim prostorima još dugo nećemo imati jednoroga, po svoj prilici, jer mi tek jedno pet do deset godina negujemo startape. Tek prošle ili pretprošle godine su naši startapi počeli da izlaze i da se prodaju na svetskom tržištu”, navodi Mudirinić i dodaje da mi imamo izvrsne inženjere i programere, ali da nismo pogodno tle za psolovanje sa startapima, zbog načina kojim tom poslovanju pristupamo.
Sa njim se delimično slaže Zoja Kukić.
“Što se tiče Srbije, mi još uvek nemamo jednoroga, ali imamo druge vredne kompanije koje kreiraju iz Srbije tehnološke proizvode za ceo svet. Međutim, teško je predvideti njihovu vrednost, jer su to privatne komanije koje uglavnom nisu primale investicije na osnovu kojih bi se dobila procena”, kaže Zoja i dodaje i da je to jedna od osobenosti srpske startap scene – veliki broj uspešnih kompanija poput Nordeusa, FishingBookera, activeCollaba i drugih koje su odlučile da samostalno od sopstvenih prihoda finansiraju svoj rast.
U Evropi se, prema rečima stručnjaka, daju realnije procene startapa i ono što je najvažnije teži se zadovoljenju korisnika. Za stvaranje jednoroga jako su važni investicioni fondovi koji ulažu u startape i procenjuju njihove domete, navodi Blic.
“Procenjivanje određenog startapa obuhvata nekoliko segmenata, a ono što je važno jeste određivanje faze u kojoj se nalazi”, objašnjava Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a i osnivač ICT Ventures fonda koji ulaže u startape.
On dodaje da su neki od tih faktora to koliko je tržište na koje može da se određeni startap proširi, ali i koliko brzo mogu da osvoje to tržište. Takođe, prema njegovim rečima, obraća se pažnja na mesečne prihode koje ostvaruju, a gledaju se i sami osnivači i njihovo iskustvo u poslovanju.
Generalno, ako se pogledaju manja tržišta, jednorozi nisu česta pojava, ali ipak postoje.
“Uprkos velikoj dominaciji Kine i SAD kada su u pitanju jednorozi, treba imati na umu da je Taxify odličan primer da i mala tržišta (u ovom slučaju Estonija), ako se fokusiraju na digitalnu ekonomiju mogu da se nađu među ogromnim igračima”, pojašnjava Zoja.
Ona zaključuje da je lepo imati jednoroga, ali sa druge strane da je to ipak samo jedna kompanija.
“Verujem da je mnogo važnije da se naša celokupna digitalna ekonomija razvija i da će to stvarati mnoge uspešne kompanije, pa samim tim i jednoroge”, kaže Zoja i zaključuje da za sada idemo u dobrom smeru, te da srpska startap scena raste iz godine u godinu, a da su domaći startapi prikupili skoro 150 miliona evra investicija do sada, zaključuje Blic.
