Štednjom u banci razvijate srpsku privredu

Ljudi u Nemačkoj ne štede zbog kamate, pa čak ni zbog sigurnosti, jer je imaju. Oni štede u određenim bankama kako bi njihova štednja imala određenu svrhu.

Na primer, ljudi štede u određenoj banci zato što ona ulaže u projekte obnovljive energije. I građani tamo polažu svoju štednju bez obzira što dobiju i nešto nižu kamatu, jer žele da doprinesu razvoju zelene energije u Nemačkoj, kaže za Danas Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora Prokredit banke.

* Uprkos niskim kamatnim stopama na štednju već nekoliko godina, štednja u bankama raste. Kako to objašnjavate?

– Čini mi se da kamata, odnosno prinos na štednju, nije jedini motiv da se štedi. Štednja ima i druge kvalitete i nosi druge motive za građane. To je verovatno najmanje rizičan način da čuvate svoj novac. Banke podležu različitim kontrolama, od Narodne banke Srbije, a nas kao nemačku banku nadgleda i Bafin, nemačko telo za superviziju banaka, što bi trebalo građanima da pruži određenu dozu sigurnosti. I naša struktura vlasništva garantuje stabilnost i sigurnost štednje, budući da su u vlasničkoj strukturi ProCredit grupe i Međunarodna finansijska korporacija (IFC-članica Svetske banke) i KfW (nemačka razvojna banka). Osim tih eksternih faktora stabilnosti za građane je bitan i portfolio banke koji je kvalitetniji od proseka bankarskog sektora. NPL-ovi su ispod dva odsto. Znači štednju ne garantuje samo institucionalna stabilnost već i način poslovanja na tržištu. Na kraju i država Srbija garantuje za štedne depozite do 50.000 evra.

* Najveći deo štednje građana u Srbiji je i dalje u evrima. Kako bi se mogla povećati dinarska štednja?

– U prethodnom periodu državne institucije uradile su mnogo stvari na vraćanju poverenja u dinar, ali građani i dalje dominantno štede u evrima. Mislim da se radi o tome da, kao što sam rekao, građanima od prihoda od štednje važnija sigurnost i stabilnost. To pokazuje i činjenica da je kamatna stopa na dinar veća nego na evro, ali građani i dalje više veruju u dugoročnu stabilnost evra, mada je već nekoliko godina i dinar vrlo stabilan. Što duže dinar bude stabilniji verujem i da će se građani više odlučivati za štednju u dinarima u odnosu na strane valute.

Postoje banke koje investiraju u kompanije sa oznakom „Fer trejd“. To su kompanije koje se uglavnom bave trgovinom kafom, pamukom i sličnim proizvodima i ova oznaka je sertifikat da krajnji proizvođač dobija fer cenu, da nisu zloupotrebljeni. U Zapadnoj Evropi postoje klijenti koji štede u bankama koje imaju društveno odgovoran pristup. Takav pristup ima i Prokredit banka u Srbiji. Više od 90 odsto naših kreditnih plasmana je orijentisano na razvoj srpske privrede i poljoprivrede. Svako ko hoće da doprinese razvoju srpske privrede i traži neki način da to učini može polaganjem štednje kod nas. Pri tome mi za razliku od Zapadne Evrope i dalje dajemo atraktivne kamatne stope na štednju. Trenutno su kamatne stope 0,8 odsto godišnje na depozite do 50.000 evra i jedan odsto na depozite veće od 50.000 evra.

* Kakve su sklonosti naših štediša?

– Primetili smo da klijenti sve više umesto štednje se odlučuju za neke investicije kao što je kupovina nekretnina ili nekih trajnih dobara i primetili smo negativnu stvar kod štednje a to je da prilikom razoročenja gube deo kamatne stope koja im je do tada obračunata. Nama je bio cilj da građanima i privredi ponudimo mogućnost da višak sredstava polože na štednju i to putem elektronskog i mobilnog bankarstva. Takođe da u svim poslovnicama, takozvanim zonama 24/7 koje rade non-stop, mogu da raspolažu sredstvima sa štednog računa, kako bi imali štednju dostupnu kada im je najpotrebnija. To znači da i vikendom ili uveče imate pristup svojoj štednji ako vam zatreba. I pored toga klijenti imaju kamatnu stopu približnu ili jednaku kamati na oročenu štednju. Dakle imate sve prednosti oročene štednje, a istovremeno fleksibilnost u raspolaganju njom.

* U bankarskom sektoru digitalizacija je glavna tema.

– Bankarstvo danas ima mnogo manje prinose na kredite zbog pada kamata i u Evropi i kod nas, a potrebe klijenata postaju sve kompleksnije. Jedan od načina da se banke izbore sa takvim trendom je da sve što ne zahteva prisustvo čoveka pokuša da prebaci na mašine. Mi smo proces digitalizacije započeli 2015. i do 2016. sve naše filijale opremili kao zone 24/7 gde klijenti mogu sve transakcije da obave nezavisno od radnog vremena filijale. Cilj je da se klijenti orijentišu na razvoj poslovanja, a ne da gledaju koliko im vremena treba da dođu do filijale, da li moraju da čekaju u redu, već da mogu da završe posao sa bankom kad god im odgovara. Ideja je da svoju uslugu prilagodimo klijentima tako da im štedi vreme, štedi energiju, a i živce.

* Pa i banka štedi na troškovima, zar ne?

– Te uštede nisu otišle u profit. Jedan deo tih ušteda odlazi na ulaganja u digitalizaciju, ali drugi deo smo iskoristili za ulaganje u edukaciju zaposlenih kako bismo mogli svakom klijentu ponaosob, bilo preduzeću bilo fizičkom licu, ponudili savet ili uslugu u zavisnosti od njegovih potreba.

Izvor: Danas.rs

Check Also

Niče jedna od najvećih investicija u Srbiji vredna milijardu dinara

Postavljanjem kamena-temeljca, otpočela je prva faza radova na izgradnji Akva parka i spa centra na …