Te zabrinutosti izazvao je podatak da je u aprilu u SAD-u rast prometa u trgovini na malo, isključujući prodaju goriva i automobila, porastao 0,4 posto na mesečnom nivou, što ukazuje na ubrzanje potrošnje Amerikanaca.
A kako bi to moglo podstaći rast inflacije, juče su porasli prinosi na američke obveznice, pri čemu je na referentne 10-godišnje obveznice prinos skočio na 3,09 posto, najviši nivo od januara 2011. godine.
Rast prinosa ne ide u prilog tržištu deonica jer povećava troškove zaduživanja kompanija i jer bi zbog toga dio ulagača mogao preusmeriti svoja sredstva iz deonica u obveznice.
Osim što je izazvao bojazan od ubrzanja tempa povećanja kamata Feda, rast prinosa podstakao je i jačanje dolara, pa je njegova vrednost u odnosu na korpu svetskih valuta dosegnula najviši nivo u ovoj godini, što ne ide u prilog deonicama velikih američkih izvoznika.
„Kombinacija snažnog rasta ekonomije i viših kamatnih stopa uznemirava. Jači dolar podrazumijeva pritisak nadole… Sve to drži tržište nervoznim”, kaže Anthony Chan, ekonomist u Chaseu.
Ulagači su oprezni i zbog toga što se čeka daljnji razvoj situacije u vezi trgovinskih pregovora između Washingtona i Pekinga.
Zbog toga su juče pale cene deonica u svih 11 najvažnijih sektora S&P 500 indeksa, pri čemu najviše u nekretninskom, zdravstvenom i tehnološkom.
I na evropskim se berzama juče trgovalo oprezno. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,16 posto, na 7.722 boda, a pariški CAC 0,23 posto, na 5.553 boda. No, frankfurtski DAX skliznuo je 0,06 posto, na 12.970 bodova.
