Iako banke u Srbiji ne primaju švajcarske franke, raste štednja u toj valuti

Otkud toliko povećanje kad su štediše suočene s tim da banke neće da prime tu valutu?

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da verovatno povećanje štednje u francima potiče iz vremena početka svetske ekonomske krize kada su mnogi „prepakivali” evre u franke kako bi, zbog straha od krize, sklonili imovinu u najsigurniju valutu. To je rađeno na bazi subjektivnog utiska, a Grubišić kaže da se oni danas verovatno kaju.

Pojava da su švajcarski franci nepoželjni u bankama iznenađuje samo one koji sticajem okolnosti iznenada dobiju švajcarce, a zapravo traje već godinama kao posledica svetske ekonomske krize. Naime, švajcarski libor, što je referentna kamata po kojoj banke na londonskom tržištu novca pozajmljuju sredstva denominirana u švajcarskim francima, već godinama je u minusu. Trenutno tromesečni švajcarski libor iznosi minus 0,72 odsto.

“Švajcarce držimo u inostranstvu na korespondentskim računima, a tamošnje banke nam na oročene švajcarce zaračunavaju negativnu kamatu. Ukoliko, recimo, oročimo 10.000 švajcaraca, za samo mesec dana gubimo 72 evra”, kaže jedan bankar.

S druge strane, banke u Srbiji više ne odobravaju kredite u toj valuti, pa tako ne mogu da na aktivnoj kamati nadoknade gubitak koji nastaje na pasivnoj, odnosno na štednji.

U Komercijalnoj banci su nam zvanično odgovorili da su, u januaru 2016. godine, usled promenjenih uslova na tržištu, kao i u cilju smanjenja valutnog rizika po banku i štediše, prestali da otvaraju štedne račune u švajcarskoj valuti.

Drugim rečima, kako bi se zaštitili od gubitaka, bankari su internim poslovnim odlukama obustavili sve transakcije sa švajcarcima za nove klijente. Oni praktično ne mogu da otvore račun za štednju u švajcarskoj valuti. Ukinuta im je mogućnost i oročene štednje, koja je donosila kamatu od oko jedan odsto godišnje, ali i štednje po viđenju. Bankari su izuzeli, ali samo delimično, stare štediše. Oni mogu i dalje da drže švajcarce u banci, ali bez oročenja. Banka je praktično pristala da im čuva novac po kamati koja je jednaka nuli ili 0,01 odsto godišnje.

Zoran Grubišić kaže da je na Zapadu i za štediše sasvim normalno da plate negativnu kamatu na štednju, odnosno da plate banci da im čuva novac, a da je tako nešto kod nas još uvek nezamislivo.

U NBS navode da, prema propisima koji uređuju devizno poslovanje, nema ograničenja za otvaranje deviznih računa u švajcarskim francima, kao ni za štednju u toj valuti – oročenu ili po viđenju. Ipak, prema propisima koji regulišu poslovanje banaka, banka može, saglasno svojoj poslovnoj politici, da odlučuje o tome da li će primati pojedine valute.