Sve više ruskih građana mora da prihvati još jedan posao kako bi uspeli da sastave kraj s krajem, a gotovo milion i po njih okrenulo se zbog toga svakodnevnom berzanskom trgovanju.
Kako navodi Bloomberg, koji se poziva na istraživanje jednog od najuglednijih ruskih fakulteta, Više škole za ekonomiju, 40 odsto domaćinstava nema dovoljno novaca mesečno za zadovoljavanje najosnovnijih potreba, poput hrane i odeće.
Nezavidna socijalna situacija posledica je dvogodišnje recesije iz koje je Rusija izašla prošle godine skromnim rastom BDP-a od 1,5 odsto. Životni standard posebno je narušilo slabljenje kursa rublje. Međutim, taj problem nije splasnuo, štaviše prošlog meseca je eskalirao. Naime, proširivanjem američke liste sankcioniranih osoba i kompanija početkom meseca što je posebno pogodilo velikog svetskog proizvođača aluminijuma, kompaniju “Rusal”, ruska je valuta samo tokom aprila potonula osam odsto. To je najveći mesečni pad vrednosti rublje od 2015. godine.
Toliki pad kursa preti rasplamsavanjem inflacije, koja je tek nedavno uspela da padne ispod četiri odsto čime je nakratko prekinut višegodišnji trend povećanja nivoa cena. Kako bi povećali skromni kućni budžet, sve više Rusa radi dodatni posao, često u sivoj ekonomiji, koja generiše trećinu svih primanja, procenjuje Viša škola za ekonomiju. Prošle godine petina građana imala je još jedan prihod, nasuprot 17 odsto zabeleženih godinu dana ranije. “Stanovništvo i dalje teško živi. Realne plate nisu ni blizu nivoa pre krize. Mnogi stoga imaju ‘zvanično’ posao, a istovremeno su angažovani u preduzetničkim aktivnostima, koje nisu nužno prijavljene ili registrovane”, pojašnjava Lilit Gevorgjan, ekonomski analitičar za područje Rusije i Zajednice nezavisnih država u londonskom IHS Markitu, prenosi “Poslovni dnevnik”.
Međutim, dobar deo Rusa bolji život pokušava da pronađe na berzi kroz svakodnevno trgovanje vrednosnim papirima, usprkos riziku gubitka većine uloženog novca zbog izraženijih oscilacija u ceni. Prema podacima Moskovske berze, samo prošle godine 250.000 građana otvorilo je račune u brokerskim kućama. Rusija trenutno broji 1,4 miliona malih deoničara, koji su aktivni na berzi dok ih je još 2010. godine bilo 714.000. Mali ulagači zaslužni su za 37 odsto deoničkog prometa na Moskovskoj berzi i sedam odsto prometa u trgovanju valutama.
Moskovska berza tvrdi da broj malih ulagača i dalje nije takav da bi mogli značajnije uticati na promene cena vrednosnih papira. Ali, za takvu vrstu investitora berza je počela organizovati edukacije kako početnici ne bi odmah izgubili veći deo ušteđevine.
Jedna od uspešnijih investitorka je i 54-godišnja Natalija Orlova, zaposlena u jednoj moskovskoj fabrici, koja je u vreme Sovjetskog Saveza proizvodila i svemirske rakete. S mesečnom platom od 400 dolara ne može se preživeti, tvrdi Orlova koja je počela trgovati na berzi još 2003. godine. Od oktobra do decembra prošle godine Orlova je na berzi zaradila 4,5 miliona rubalja (60.000 evra). “Finansijska tržišta jedno su od mesta gde uistinu možete promeniti svoj život i izvući se iz siromaštva”, zaključuje Orlova.
