Svetska banka: Jeftini poslovi pogurali zaposlenost u Srbiji
Privredni rast u zemljama Zapadnog Balkana u 2017. usporio je u odnosu na prethodnu godinu i to pre svega zbog slabijeg rezultata srpske privrede koja je rasla svega 1,9 odsto.
Kako je ocenjeno na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za Zapadni Balkan, prosečan rast u 2017. je iznosio 2,4 odsto u odnosu na 3,1 odsto prethodne godine. Istovremeno, zaposlenost u celom regionu je rasla brže od ekonomije i to pre svega zahvaljujući slabo plaćenim poslovima pre svega u uslužnom sektoru. Čak osam od 10 novih radnih mesta otvoreno je u uslugama, a najviše u trgovini.
Prema rečima Lazara Šestovića, ekonomiste Svetske banke, u Srbiji je prošle godine rast zapsolenosti iznosio tri odsto, a otvoreno je više od 30.000 radnih mesta u trgovini i 23.000 radnih mesta u industriji. Opšti pokazatelji tržišta rada, stopa nezaposlenosti i zaposlenosti su dobri, ali radi se o slabom kvalitetu, niskim platama i nestabilnim poslovima pre svega u trgovini.
“Poslovima u industriji doprinele su strane investicije i tu se radi o radno intenzivnim delatnostima. Međutim, to je radna snaga sa malim platama, a uz to je za njih uglavnom isplaćena subvencija”, rekao je on uz objašnjenje da se podaci iz Ankete o radnoj snazi slažu i sa podacima o registrovanoj zaposlenosti kao i sa uplaćenim doprinosima. Rast zaposlenosti veći od privrednog rasta znači da je produktivnost srpske ekonomije smanjena.
Svetska banka je prognozirala prosečan rast za region u 2018. godini od 3,2 odsto, a u 2019. godini 3,5 odsto. Međutim, za Srbiju su zadržali prošlogodišnju projekciju od tri odsto, dok je recimo Vlada konzervativno projektovala rast od 3,5 odsto.
Šestović ističe da su se odlučili da zadrže projekciju zato što je ekonomija u Srbiji podložna brojnim šokovima i udarima.
“Prošle godine imali smo jaku zimu i sušu, a posle neočekivano smanjenje javnih investicija”, objasnio je on.
On je ocenio i da su rizici za Srbiju dalji rast deficita tekućeg računa koji je prošle godine skočio na 5,7 odsto BDP-a zahvaljujući povećanju cene energenata, ali i rastu potrošnje koja se automatski preliva na rast uvoza. Zato je upozorio da plate u javnom sektoru u narednih godinu, dve ne bi smele da rastu brže od nominalnog BDP-a.
