Dugogodišnji trend automatizacije trgovanja na berzama dovodi do manjka kontrole, što bi u nekim uslovima moglo da dovede do vrlo ozbiljnih posledica, upozorili su bankari iz američke investicione banke Goldman Saks.
Prošle nedelje je ova banka upozorila svoje klijente da bi u budućnosti kompjuteri mogli da uzrokuju berzanske krahove, piše tportal.
Podsećajući na događaje s početka februara, kada je na američkim berzama došlo do snažnih oscilacija i rasprodaje hartija od vrednosti, bankari Goldman Saksa ocenjuju da je ta rasprodaja bila “simptom puno šireg rizika, rastuće ‘finansijske osetljivosti’ u postkriznom periodu”.
Američke berze su prvih dana februara bile blizu panike. Dau Džons indeks je 5. i 8. februara zabeležio dva najveća pada u svojoj istoriji (za preko hiljadu poena, odnosno za oko pet odsto od svoje vrednosti, u oba ta dana) da bi se u međuvremenu delimično oporavljao, a brokeri i finansijeri su istovremeno tražili neko suvislo objašnjenje za takve oscilacije, navodi tportal.
Među pokušajima da se razjasne tačni razlozi tako strmih padova nisu nedostajali oni koji su govorili: “Krivite računare”.
Optužba nije nova i finansijeri već neko vreme upozoravaju da bi se računari kao krivci za krahove mogli prozivati sve češće.
Drugim rečima, učesnici na tržištu reaguju na samo tržište, a ne na spoljne uzroke. Kao da, primera radi, naftne kompanije podignu cenu benzina isključivo zato što to rade i druge kompanije, uprkos tome što u datom trenutku nigde u svetu ne postoji problem sa snabdevanjem naftom.
U srži problema nalazi se postepeni dugogodišnji rast uloge koju računari imaju na finansijskim tržištima, odnosno berzama.
Pre tridesetak i više godina kompjuteri su bila efikasna zamena za papirnatu evidenciju trgovanja, ali sve važne odluke i transakcije donosili su i sprovodili brokeri i investitori. S vremenom su slike frenetičnog trgovanja na berzama postale prošlost jer su računari preuzeli i izvršavanje transakcija i više nije bilo potrebno nadvikivati se s drugim brokerima nego se posao na berzi mogao obavljati uz kaficu i računar iz neke luksuzne kancelarije.
U posljednjih 15-ak godina situacija se dodatno menja s rastom tzv. algoritamskog trgovanja, u kom sve sofisticiraniji i kompleksniji računarski algoritmi, uzimajući u obzir hiljade podataka s tržišta, izvršavaju milione i milione transakcija unutar zadatih okvira. I mada je algoritme moguće donekle modelovati da donose odluke kakve bi, na osnovu istih podataka, možda doneli i stvarni brokeri, takvi procesi imaju svoja ograničenja.
Razvoj računara ipak još nije stigao toliko daleko da bi oni shvatali zašto neki događaj utiče na cene akcija na određeni način, nego se jednostavno programiraju da na podatke s tržišta reaguju na način na koji tržište uobičajeno reaguje u takvim slučajevima.
A kad se odluke automatizuju na taj način, uvek postoji mogućnost greške koja može da ima vrlo ozbiljne posledice. Jedan od najpoznatijih primera za to je “munjeviti krah” koji se dogodio 6. maja 2010. na američkim berzama. Trgovanje je tog dana od jutra bilo uobičajeno da bi rano poslepodne došlo do snažnog pada i potom oporavka berzanskih indeksa.
U otprilike dvadesetak minuta, od 14:45 do 15:05 h, Dau DŽons indeks, a slično su se kretale i druge američke berze, uspeo je da potone za gotovo hiljadu poena, odnosno za desetak posto svoje tadašnje vrednosti, i da se zatim oporavi do nivoa približnog onom s kog je krenuo pad.
Slučaj je dugo ostao nerazjašnjen i mnogi su sumnjali da se radilo upravo o nekakvoj grešci u silnim računarskim mrežama i sistemima koji su bili zaduženi za velik deo trgovanja na berzama.
Sumnje su proizlazile iz činjenice da nije postojao nikakav javno poznat razlog zbog kog bi cene krenule naniže, a posebno ne tako naglo, i nagađalo se da je negde u sistemu došlo do greške na koju su onda automatski reagovali i ostali brokerski sistemi, sve dok cene nisu toliko pale da su sistemi opet procenili da je tržište došlo toliko nisko da se opet isplati kupovina deonica i cene su ponovo krenule naviše.
Tek pet godina kasnije američki regulatori su optužili jednog brokera da je zloupotrebio rupe u zakonodavstvu i iskoristio manjkavosti koje donosi automatizovano trgovanje, što je dovelo do pomenutog “munjevitog kraha”. Tako je polusatni košmar na berzama pokazao šta se može dogoditi kad kontrolu nad trgovanjem uveliko preuzmu algoritmi i mašine.
Dodatni simptom raskoraka između ljudi i mašina stigao je i ove nedelje opet iz Goldman Saksa. Računarski model te banke ukazuje na to da bi na tržištu uskoro mogao da se pojavi negativan trend, ali stručnjaci iz te banke uveravaju klijente da se ne moraju brinuti. Tvrde da model daje iskrivljene rezultate jer se zasniva na pokazateljima koji u sadašnjoj situaciji i kombinaciji s uslovima na tržištu ne daju sliku stvarnog stanja ekonomije.
Oni su na nedavnoj konferenciji napomenuli da su se takvi dosadašnji krahovi događali u trenucima kad je privreda generalno bila u usponu, što neće uvek biti slučaj. Takođe veruju da će “s vremenom mašine i veštačka inteligencija biti toliko pametni da će tipičan računarski broker biti bolji od tipičnog ljudskog brokera”.
Ipak, dodali su da je glavni problem s računarima to što su u suštini “vrlo jednostavni” i što oni sami “nemaju novac”, pa onda “kad zagusti… uređaji se jednostavno isključe”. A finansijerima tada “padne mrak na oči”, piše tportal.
Izvor: blic.rs
