Građani Srbije otplaćuju bankama 11,7 milijardi dinara potrošačkih kredita. Iako je reč o gotovo 100 miliona evra, ova suma je znatno manja od pozajmljenog keša, koji se meri čak 30 puta većim iznosima.Podaci Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije pokazuju rast gotovinskih i refinansirajućih zajmova, dok potrošački zajmovi iz meseca u mesec – padaju. Tako su keš krediti od početka godine porasli za 2,5 milijardi dinara, dok je iznos potrošačkih zajmova koje otplaćujemo za dva meseca pao za 3,5 milijardi dinara.
Bankari ovo objašnjavaju fleksibilnošću gotovinskih zajmova.
– Gotovinski zajam klijent može da troši za bilo koju namenu, dok potrošački mora namenski da potroši za ono za šta ga je i uzeo: kupovinu nameštaja, bele tehnike, letovanje… Potrošački zajam banka uplaćuje direktno na račun prodavca, a na osnovu profakture koju nam klijent dostavi, dok keš kredit klijent može da koristi za više namena istovremno – objašnjavaju bankari.
Ipak, čini se da najveću potrebu za kreditima građani imaju ne za kupovinu novih stvari, opremu stana i letovanja, već upravo zarad pokrića dospelih dugova. To pokazuju i iznosi refinansirajućih zajmova, koji beleže još veći rast od keš kredita. Tokom januara i februara refinansirajući krediti su porasli za čak 3,45 milijardi dinara. Ovim kešom “zatvaraju se” stari dugovi, uz simbolične dodatne iznose koji “preteknu” za tekuću potrošnju.
Iako je tražnja građana za potrošačkim kreditima niska, njihova cena je u većini banaka viša nego za keš kredite. Statistika Narodne banke Srbije pokazuje da je prosečna kamatna stopa na potrošačke kredite na rok do godinu dana 15,39 odsto, dok je ista stopa na gotovinu 8,54 odsto. Ipak, potrošački zajmovi su povoljniji na duge rokove, duže od pet godina.
