Milioni evra stižu u Srbiju preko interneta

E-trgovina sve više osvaja svet, a ni Srbija nije izuzetak. Da bi se ta oblast razvijala, potrebno je da i plaćanje elektronskim novcem dobro funkcioniše. Srbija je s te strane položila ispit. Ne samo da naši građani rado kupuju u internet radnjama, već i domaći preduzetnici sve više koriste te kanale prodaje za plasaman, posebno za izvoz. Najčešće se izvoze usluge IT sektora i sitnija roba. Međutim, malo-pomalo pa se i nakupi.

Podaci Narodne banke Srbije govore da je preko stranih institucija elektronskog novca u Srbiju od oktobra 2016. do januara ove godine stiglo iz inostranstva 30 miliona evra.

Time kako funkcioniše primanje elektronskog novca u Srbiji nedavno se bavio sajt „Kamatica”. Krenuli su od Narodne banke Srbije. Iz NBS-a su objasnili da je u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju omogućeno obavljanje platnog prometa s inostranstvom preko institucija elektronskog novca.

Na taj način našim građanima i privrednicima omogućeno je da kupuju, ali i prodaju, robu na globalnom tržištu. Najčešće te transakcije idu preko Pej-Pal sistema.

Povlačenje novca se uhodalo. Pej-Pal prenosi odgovarajući iznos novca na platne kartice građana Srbije koje su povezane za njihovim nalogom, odnosno na račune domaćih banaka koje su povezane s tim platnim karticama. Kada novca legne na račun, može se koristiti kao bilo koji drugi koji se tu našao.

Oni koji koriste elektronski novac trebalo bi da znaju da, ukoliko se transakcije odvijaju unutra Pej-Pal elektronskog novčanika, nema plaćanja provizija za konverziju novca, a ako se novaca prebaci na karticu, taj trošak je između tri i pet odsto.Na pomenuti način se može trgovati s inostranstvom, ali ne i na domaćem tržištu.

O problemima koje to donosi Zoja Kukić iz neprofitnog projekta „Startit” kaže:

Mnogi ne znaju za to ograničenje pa čine prekršaj, ističe ona i dodaje kako smatra da bi NBS trebalo da omogući trgovanje devizama i između naših građana, a zatim da ona širi krug servisa s kojima se sarađuje.

Posebno je zanimljiv „brejntri”, gde sve funkcioniše jednostavno preko kartica, izdvaja naša sagovornica.

Domaći izvoznici vide to kao način za izvoz. Oglašavanje u e-radnjama je besplatno. U Srbiji su marže od pet pa do trideset odsto, a ovde ih gotovo i nema.

Rok plaćanja za ispručenu robu je kod nas više od sto dana iako je po zakonu do 60. Kod e-trgovine novac odmah po isporuci leže na račun, znači za nekoliko dana.

Nije neprikosnoven
Kod nas trgovanje preko elektronskh prodavnica postaje sve popularnije, tako da i drugi servisi dobijaju svoje poklonike i postali su zvanično priznati kod nas.

Sem već pomenuog „Pej-Pala”, na listi kod Narodne banke Srbije su i „Skril”, „Pajonir” i „Gugl Pejment”.

Izvoznicima bi koristilo da o partnerima kojima robu prodaju saznaju više. Danas ne mogu da provere poreklo osobe ili firme s kojom trguju.

To bi u godinama koje dolaze mogao biti problem, posebno za proširenje saradnje.

E-trgovanje je budućnost u Srbiji, i to je jasno, kaže počasni predsednik Unije poslodaca Srbije Nebojša Atanacković.

Prema njegovim rečima, tu oblast treba dobro regulisati da ne bi bila leglo sive ekonomije, pa samim tim i nelojalne konkurencije.

Ta trgovina ima i brojne pogodnosti i izvesno je da nas u toj oblasti očekuje razvoj, zaključuje Atanacković.

Kod nas se zasada e-prodavnice najviše kriste da se izvezu usluge IT sektora. Start-ap biznisi takođe rado plasiraju robu ili usluge tim putem.

Od ostalih proizvoda iz Srbije često se prodaju bižuterija, sapuni i prirodna kozmetika, odnosno svi sitni proizvodi koji mogu stati u paketić.

Izvor: dnevnik.rs