Kina povlači potez koji će svrgnuti Ameriku sa mesta prve ekonomske sile

To je bila tema razgovora emisije „Energija Sputnjika“, koju uređuje i vodi Jelica Putniković, a čiji je gost bio Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, inače i nezavisni član upravnog odbora Kineske banke.

Za našeg gosta je prirodno da kineska valuta služi kao obračunsko sredstvo i kao sredstvo plaćanja, i smatra da će Kina verovatno u sledećih nekoliko godina preuzeti od SAD poziciju najveće ekonomije sveta. Pošto je Kina i jedan od najvećih svetskih uvoznika nafte, Šoškić kaže da je normalno da kineska preduzeća žele da kupuju naftu u kineskoj valuti kako bi smanjila valutni rizik, koji nije mali kada se kupuje u dolarima koji gube vrednost.

„Kada se javi standardizovani promet u nekom proizvodu, kao što je u ovom slučaju nafta, kreira se tržište finansijskih derivata. To su terminski ugovori, najčešće u formi ’fjučersa‘. ’Fjučers‘ je prvi korak koji podrazumeva da je moguće kupiti naftu u nekom budućem roku isporuke sa danas u utvrđenom cenom, i to u ovom slučaju u kineskim juanima, što predstavlja prirodni korak dalje u razvoju trgovine u juanima u svetu“, objašnjava Šoškić.

Ukoliko profunkcioniše berza u juanima, Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj Rusije, kaže da emitovanje ovakvih „fjučersa“ može da dovede do toga da se likvidnost koncentriše upravo u Kini, a koliko će pravila biti interesantna učesnicima i koliko će biti igrača na tržištu, ostaje da se vidi.

„Kao i kod bilo koje druge trgovine, i ovde je neophodan određen obim likvidnosti. Kako bi ovaj instrument postao popularan, trebalo bi da postoji veliki broj igrača kao i da se poprilične sume obrću kroz ovaj instrument. Postoje šanse da se to vremenom pretvori u nešto zaista veliko i značajno, jer je kinesko tržište sada broj jedan na svetskom nivou iz perspektive kupovine nafte“, kaže Pikin.

Profesor Šoškić je uveren da će ovaj instrument zaživeti i da ovakva vrsta transakcija ima jako dobru perspektivu. Biće potrebe da se ide kroz ovu vrstu transakcija, direktno u juanu i posebno kroz „fjučers“ transakcije, koje eliminišu deo rizika promene cene nafte na tržištu zato što je Kina najveći uvoznik i najveći izvoznik nafte u svetu.

„Oni koji se odluče da prodaju u juanima, bilo promptno — u sadašnjem trenutku ili terminski — na fjučers tržištu, dakle u budućnosti, primaće valutu s kojom i te kako imaju šta da nabave od razgranate, kompleksne i izvozno orijentisane kineske privrede. Njom može da se plaća čitav niz kineskih proizvoda i usluga“, objašnjava on.

Šošić je naglasio da je juan stabilna valuta i da će vremenom samo dobijati na značaju.

„Nema nestabilnosti iz sfere politike u domenu vrednosti juana. Kredibilno je sredstvo plaćanja koje je atraktivno da se dobije i da se čuva, tako da je prirodno da zemlje ne samo direktno trguju u juanima nego da počnu da formiraju jedan deo svojih deviznih rezervi u toj valuti, jer je to prirodna funkcija svake međunarodne valute koja ima ambiciju i postaje globalno sredstvo plaćanja“, dodaje profesor.

Najavu Rusije da će svoje obveznice prodavati u kineskim juanima Šoškić objašnjava time što mnogim zemljama odgovara da se zaduže u nekoj valuti koja im daje kupovnu snagu koju mogu da koriste za transakcije sa tom zemljom.

Profesor Šoškić predviđa da će doći do nove kotacije cene nafte, za razliku od dosadašnje u Njujorku i Londonu.

„Javiće se još jedna značajna dalekoistočna destinacija, gde će se odvijati veliki obim transakcija i gde će te cene biti međusobno prilično korelirane. Razlikovaće se po iskazanoj valuti“.

Pikin kaže da ulazak juana na tržište nafte nikako neće u potpunosti uticati na formiranje cena, jer mnogo faktora utiče na cenu nafte. On smatra da je Kina značajan, ali ne i presudan faktor.

Kina je tržište koje je definitivno u stanju da utiče na ukupnu globalnu ravnotežu cena, smatra profesor Šoškić.

„Javlja se nova značajna globalna reperna cena za naftne derivate sa budućim rokom isporuke. Znaće se za svaki ’fjučers‘ ugovor kada je mesec isporuke, kada se nafta, ukoliko se ostane u tom ugovoru, može isporučivati. Verujem da je to jedan novi, značajan reper na međunarodnom finansijskom tržištu koji će se kotirati sve više i analizirati od strane finansijskih i naftnih analitičara. U pitanju je ekonomija koja ne samo da je velika nego ima dinamične stope privrednog rasta“.

Prema njegovim rečima, pitanje je vremena da se svet navikne na novi raspored ekonomske i finansijske snage i da ne misli da će biti nekih kontraudara od strane Amerike ili Velike Britanije.

Preraspodela snaga na berzama naftom, po Šoškićevim rečima, dovešće do toga da zemlje tradicionalni izvoznici nafte neće morati da dobijaju dolare i budu usmereni da te dolare troše najčešće direktno kupujući američke proizvode.

„Sigurno je da će jedna alternativna berza sa valutom koja nije dolar na raspolaganju biti i onim transakcijama koje su želele da izbegnu dolar iz bilo kog razloga. To će uticati da se na tržište uključe i neki koji su bili isključeni. Postoje domeni gde Amerika, Rusija i Kina imaju jaku konkurenciju. Pre svega mislim na odbrambeni sektor, a zemlje koje su izvoznici nafte su aktivni kupci na tom tržištu, tako da će to otvoriti i mogućnosti za drugačije procene izvoznika za trošenje tog novca“.

Bez obzira na to što je ponašanje pojedinih zemalja često uslovljeno i uticajem politike, Šoškić smatra da će za zemlje kao što je Saudijska Arabija, koja je veliki izvoznik nafte, tržište ipak biti presudno.

„Ovo što je sada u povoju će biti interesantno svima koji su izvoznici nafte, a istovremeno imaju razloga da grade i razvijaju svoje relacije sa zasad drugom najvećom privredom sveta —Kinom. Atraktivnost ovog instrumenta je opšta, i zemlje koje imaju jaku vezu sa SAD će verovatno proceniti da barem jednim delom u početku mogu da naprave jednu vrstu diversifikacije izvoza i da se okrenu i ovom tržištu“.

Špekulanti, čije ponašanje, prema rečima profesora Šoškića, nije uvek štetno, javiće se i na novom tržištu.

„Oni nekada obezbeđuju likvidnost na tržištu, bez obzira na to što rade u svom interesu. Trude se da kupe jeftino i prodaju skupo ili da prodaju pozajmljeno kad je skupo, a da kasnije kupe jeftinije i da vrate svoj dug. Te transakcije imaju ponekad i stabilizirajuće dejstvo na tržištu. Veće, razuđenije tržište jeste stabilnije, tako da kada se formira još jedna tržišna platforma i u drugoj valuti, onda će se javiti prostor za dodatni promet i tu će biti teže organizovano uticati na cenu iz špekulativnih razloga“, objašnjava on.

Šoškić kaže da je Amerika i dalje na prvom mestu, mada je njena stopa rasta bitno niža nego u Kini, a da bi Evropska unija trebalo da bude u stanju da okuplja najveći ekonomski prostor na svetu. Po njegovim rečima, problem je u tome što postoje zemlje koje neće ulaziti u evrozonu, a pitanje evra je i političko pitanje vezano za pravac u kome ide EU.

„Značajne su zemlje BRIKS-a, ali EU je i bez Britanije izuzetno značajna u svetskim razmerama. Ako Kina nastavi ovim tempom privrednog rasta, nesumnjivo će vrlo brzo postati ekonomska sila broj jedan“, zaključuje naš sagovornik.

 sputniknews.com