Hrvatske banke očistile 8,4 miliona kuna loših kredita
Zahvaljujući ubrzanoj prodaji loših plasmana na kraju prošle godine, hrvatske banke su u 2017. godini očistile svoje portfelje za rekordni iznos od 8,4 milijarde kuna.
Godinu ranije, prema podacima HNB-a, prodaja delimično ili potpuno nenadoknadivih potraživanja iznosila je 5,9 milijardi kuna, a u 2015. godini 2,8 milijardi kuna. Tako je razmera loših kredita u odnosu na ukupno odobrene pala na 11,4 posto, dok je godinu ranije iznosiila 13,8 posto. Kako su s otplatom kredita najviše problema imala preduzeća, posebno ona u građevinarstvu, na njih se odnosi i najveći dio prodatih loših kredita: prošle godine je prodat iznos od 6,1 milijardi kuna, godinu ranije 4,3 milijarde kuna, a u 2015. godini 1,8 milijardi kuna.
U prodaji loših plasmana predvodila je Zagrebačka banka koja je, među ostalim, u maju prošle godine prodala više od 3,3 milijarde kuna loših plasmana iz svog portfelja firmi APS Delta, u vlasništvu češkog holdinga APS. Ta je firma na hrvatsko tržište ušla početkom prošle godine kada je od HPB-a kupila portfelj od 100 miliona evra. U Erste banci kažu da su u razdoblju od 2015. do 2017. godine selektirani deo svojih problematičnih kredita i ponudili na prodaju u skladu s Odlukom o kupoprodaji plasmana kreditnih institucija Hrvatske narodne banke, “pri čemu su takva potraživanja na tržištu našla svoje kupce”. No, dodaju da je najveći volumen potraživanja prodat tokom 2015. i 2016. godine, a veći udeo prema kriterijumu volumena zauzimali su plasmani preduzećima. Iz perspektive dužnika, pojašnjavaju, prodaja loših plasmana znači da ulogu poverioca preuzima treća strana, odnosno da poslovni odnos koji su do tada imali s bankom u potpunosti prestaje te se sva buduća komunikacija odvija u direktnom kontaktu s novim poveriocem.
“Najaktivnija tržišta, s najvećim vrednostima prodatih portfelja, uz Hrvatsku, bile su Rumunija, Mađarska i Slovenija. Iako su korporativni nenaplativi krediti još najčešći oblik trgovine portfeljom zajmova, neki investitori su svoju pažnju preusmerili na stambene hipoteke”, kaže Uroš Kalinić, direktor u Deloitteovom Sektoru finansijskog savetovanja.
Kako objašnjavaju u Deloitteu, pristup povoljnom financiranju pridonio je povećanju financijskih kapaciteta investitora, čime je potaknuta potražnja. Što se tiče ponude, regulatorne i lokalne vlasti na mnogim su područjima razvile mjere kako bi potaknule financijske institucije na prodaju kritične imovine kao i neoperativne aktive. Deloitte predviđa da će i u 2018. godini prodaja nenaplativih kredita i dalje ostati najčešća opcija za smanjenje opterećenja na području bankarstva u srednjoj i istočnoj Europi.
– Međutim, uzimajući u obzir broj transakcija tzv. korporativnih loših kredita koje su nedavno zaključene, očekuje se povećanje prodaje stambenih hipotekarnih kredita. U tom kontekstu, investitori su već uložili značajna sredstva u mađarsko tržište.
Dugoročno, očekuje se da će se aktivnosti tržišta nenaplativih kredita u srednjoj i istočnoj Europi postupno smanjivati, jer će banke smanjiti vrednost postojećih nenaplativih plasmana na održiv nivo – objašnjava Deloitte. Predviđa i povećanje aktivnosti na sekundarnim tržištima nenaplativih kredita u budućim razdobljima.
Udeo nenaplativih kredita u ukupnim kreditima, postoci od ukupnog broja
Preduzeća / stanovništvo / ukupno
Estonija 1,6 / 0,7 / 0,9
Češka 5,2 / 3,2 / 4,0
Slovačka 6,5 / 3,7 / 4,7
Slovenija 7,5 / 3,5 / 5,5
Poljska 9,1 / 6,1 / 7,1
Rumunjska 19,0 / 7,4 / 9,6
Mađarska 5,3 / 4,3 / 9,7
Hrvatska 25,1 / 10,3 / 13,6
Bugarska 15,1 / 10,0 / 13,3
Srbija 17,2 / 10,0 / 17,0
Ukrajina – – 30,5
