Čekovi su do sada bili najisplativiji način kupovine na rate, pošto na njih banke nisu zaračunavale kamatu.
Kako pišu “Novosti”, kamate i dalje nema, ali ima skrivenih troškova. Čak i kada stoje u novčaniku, čekovi bankarima donose zaradu.
Osim što naplaćuju njihovo izdavanje, najčešće od 15 do 30 dinara za jedan, pojedine banke zaračunavaju i “ležarinu”. Svaki neupotrebljeni ček mesečno košta 30 dinara.Tako 10 meseci odloženog plaćanja u startu košta 300 dinara. Kada konačno ček “prođe” naplatu, dotična banka uzme još 100 dinara na ime “troškova realizacije”. U suštini građanin plaća i kada čuva i kada ispisuje čekove.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su građani za godinu dana čekovima pazarili robu i usluge u vrednosti od 34,64 milijardi dinara, što je oko 293 miliona evra. Ispisano je više od sedam miliona čekova, u proseku 644.000 svakog meseca. Na svakom od njih u proseku stoji 4.484 dinara.
Maksimalni iznos po jednom čeku već godinama je 5.000 dinara. Nekada je to bilo dovoljno za puna kolica u supermarketu, a danas se za taj iznos napune dve kese hrane. Prema svemu sudeći, bankari i ne razmišljaju da podignu ovaj maksimum, koji sa 3.000 na 5.000 dinara promenjen krajem 2007. godine, a u primeni je čitavu deceniju, piše beogradski list.
Danas su trgovci ti koji kreditiraju svoje kupce. Čekovima se sada kupuje sve, od nameštaja do hleba. Ipak, kada je hrana u pitanju, učešće čekova u ukupnom prometu se ne menja i veoma je simbolično – između dva i po i tri odsto. Trgovci tvrde da 30 odsto prometa čine kartice, a ostatak gotovina.
“Verovatno bismo imali i više čekova u prometu da banke nisu rigorozno ograničile njihovo izdavanje potrošačima. To saznajemo od kupaca koji nam kažu da im bankari čekove daju ‘na kašičicu'”, tvrde trgovci.
Praktično, da bi dobili ček, za svaki moraju tog trenutka na računu da imaju pokriće od po 5.000 dinara, iako većina čekova na realizaciju stiže nekoliko meseci kasnije.
