Šta za “zaboravljenim” stotinama miliona u zapadnim bankama?
“Uspavano” bogatstvo koje se meri stotinama miliona evra leži u bankama u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama.
“Crni” novac od izbegavanja plaćanja poreza iz celog sveta, zaboravljena imovina proganjanih iz vremena nacionalsocijalizma ili jednostavno štedni ulozi deda i baka ponovo su u središtu interesa zapadne javnosti.
U Austriji procenjuju da takve imovine koju vlasnici ne potražuju ima oko 200 miliona evra, iako podatke o tome nemaju ni centralna banka ni privredna komora, piše list Standard.
Ova vrednost izračunata je na temelju strukturno slične Nemačke u razmeri od 10:1.
“Zaboravljeni novac” je dugo u banci, banke nisu svesne smrti klijenta, račun ili štedna knjižica nastavljaju da žive. Nakon 30 godina, zahtevi kupca postaju zastareli. Teoretski, banka tada ima novac. “Banka u Austriji neće iskoristiti zastaru, a kamoli izraditi poslovni model za zaboravljeni novac”, kaže Franz Rudorfer, predstavnik industrije u austrijskoj privrednoj komori (WKO). Također smatra da je ova tema u Austriji precenjena i veličina od 200 miliona evra je previsoka.
U Švajcarskoj se ova situacija pokušavala rešiti. U 2015. usvojena je zakonska odredba da banke moraju objaviti neaktivnu imovinu čija vrednost prelazi 500 CHF, a zadnji kontakt s korisnicima je 60 godina ili više, na za to predviđenoj web stranici.
Ako niko ne poseti banku nakon roka, novac se prenosi na državu. Rok je između jedne i pet godina. Osobe koje smatraju da imaju potraživanja u Švajcarskoj mogu tražiti isplatu i online.
Prema švajcarskom bankarskom udruženju, ne može se utvrditi iznos neaktivne imovine koja kruži među Švajcarcima. Baza podataka je decentralizovana i banke ih imaju nezavisno.
U 2016. godini Švajcarska federalna finansijska administracija planirala je potrošiti 600 miliona franaka za 15 godina, a što je iznos koji bi trebalo uplatiti u državnu riznicu korekcijama. Ali, nemački Wirtschaftswoche u to je doba izvestio – na temelju navodnih saznanja iz područja unutrašnje revizije – da je reč o čak 50 milijardi franaka.
indikator.ba
