Državama zapadnog Balkana, gde spada i Srbija, ukoliko nastave usporenim tempom, biće potrebno i do 200 godina da dostignu životni standard zemalja EU, saopštila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Prema analizama EBRD-a, čak i po optimističkom scenariju, biće potrebne decenije da ovaj region stekne prosečan evropski standard.
Ističe se da države zapadnog Balkana, gde spadaju i BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo, moraju ubrzati reforme.
Kako se navodi, slab rad institucija, korupcija i dominacija vlade u nekim industrijama usporava razvoj ovih šest država.
“Osnovni problem usporenog ekonomskog razvoja jeste niska produktivnost u celoj regiji. To je rezultat malih investicija, slabih institucija i teškog poslovnog okruženja“, navodi EBRD u svom izveštaju objavljenom na Investicionom samitu za zapadni Balkan u Londonu.
Kako se dodaje, produktivnost privatnog sektora širom zapadnog Balkana iznosi tek 60 odsto ukupnog nivoa koji EU traži. Osim toga, prosečna godišnja stopa rasta između 2001. i 2016. godine iznosila 3,2 odsto za zapadni Balkan, što znači da šest zapadnobalkanskih zemalja može postići prosečni BDP po glavi stanovnika u EU tek za 60 godina.
Region je, stoji u izveštaju, ostvario prosečni godišnji rast u postkriznom periodu između 2009. i 2016. godine od samo 1,2 odsto, dok je između 2001. i 2008. godine iznosio 5,3 odsto. Optimistični scenario koji koristi stope rasta pre krize, kako se dodaje, ipak bi omogućio zapadnom Balkanu da za četrdesetak godina dostigne nivo EU.
“Potpuno približavanje EU zahtevaće od država da implementiraju odlučan i sveobuhvatni program reformi u cilju povećanja produktivnosti i investicija“, zaključuje se u izveštaju.
U EBRD-ovom najnovijem izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija zapadnog Balkana dodaje se i da zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU, ali, kako stoji, mora da uradi više da unapredi ekonomske performanse.
U izveštaju se ističe da je ohrabrivanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Kosovu da napreduju ka eventualnom članstvu u EU.
