Vrednost lizing ugovora u Srbiji NAJVIŠA u poslednjih pet godina

Iz ALCS-a ističu da će dalji rast lizinga i još veće investicije u privredu putem lizinga umnogome zavisiti od koraka Narodne banke Srbije (NBS) koja treba da inicira izmenu Zakona o finansijskom lizingu.

Rast je zabeležen u sva četiri segmenta lizing portfolija, a najveća vrednost novozaključenih lizing ugovora ostvarena je u sektoru putničkih vozila i iznosi 184 miliona evra. Ovaj segment lizing portfolija porastao je za 54 miliona evra u odnosu na 2016. godinu.

Vrednost novozaključenih lizing ugovora u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila je 165 miliona evra, što je za 31 milion više na godišnjem nivou, a u sektoru mašina i opreme 72 miliona evra, uz porast od četiri miliona.

Sektor nekretnina zabeležio je vrednost novozaključenih lizing ugovora od devet miliona evra, za tri miliona više nego godinu ranije.

– Analiza za 2017. godinu ukazala je na rast vrednosti novozaključenih lizing ugovora za 27 procenata. Osim trenda rasta koji je na lizing tržištu primetan u poslednjih pet godina, takođe je i smanjen procenat nenaplativih potraživanja – kaže Boris Stević, predsednik ALCS.

Ovakvi pozitivni rezultati lizing tržišta, kako navodi, javljaju se kao posledica jačanja privrede i ekonomske stabilnosti privrednika.

– Uzimajući u obzir i godišnje analize i trenutnu ekonomsku situaciju u državi, možemo potvrditi naša predviđanja da lizing industrija ima potencijal da u narednim godinama podrži investicije u privredu Srbije čak i do jedne milijarde evra godišnje – dodaje Stević.

Iz ALCS-a ističu da će dalji rast lizinga i još veće investicije u privredu putem lizinga umnogome zavisiti od koraka Narodne banke Srbije (NBS) koja treba da inicira izmenu Zakona o finansijskom lizingu.

– Asocijacija lizing kompanija Srbije je Narodnoj banci podnela inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o finansijskom lizingu. Usvajanje ovog zakona značajno bi unapredilo tržište čime bi se podstakla još veća aktivnost privrede – objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS.

Dodaje da najvažnije što predložene izmene treba donesu jeste bolja pravna zaštita davaoca finansijskog lizinga.

– Pored toga, jedna od inicijativa je i smanjenje kapitalnog cenzusa za kompanije koje bi želele da se bave lizingom nepokretnosti, koji trenutno iznosi pet miliona evra, što ipak ograničava tržište. Imajući u vidu da lizing kompanije nisu depozitne institucije, nije jasno zbog čega je kapitalni cenzus toliko visok – rekla je Milenković.

Godišnji izveštaj ALCS-a pokazao je da su među najčešćim korisnicima lizinga u 2017. godini bile kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, trgovine, zatim prerađivačka industrija.

Firme koje se bave saobraćajem i informisanjem su putem lizinga u privredu Srbije investirale 118 miliona evra, kompanije čija je delatnost trgovina na veliko i malo 58 miliona, a one koje posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije 49 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Check Also

Blagi pad neto dobiti banaka u Srbiji

Ukupan neto dobitak pre oporezivanja svih 29 banaka u Srbiji za prva tri meseca 2018. …