Salaj: Privredna banka Beograd nije propala samo zbog kreditiranja Farmakoma
Privredna banka Beograd po svemu sudeći nije propala samo zbog kredita Farmakomu Miroslava Bogićevića, već i zbog zajmova sa lošim ili nikakvim obezbeđenjem odobravanim od 2007. do 2011. godine preduzećima poput Agroživa ili Future plus.
Ovo je su tvrdnje Miodraga Salaja, bivšeg predsednika Izvršnog odbora Privredne banke Beograd koji je optužen da je davao kredite Farmakomu Miroslava Bogićevića suprotno propisima čime je naneta šteta banci od 3,4 milijarde dinara.
On je na suđenju izjavio da je prilikom dolaska u banku (2012. godine) dobio uveravanja od države da će izvršiti dokapitalizaciju u vrednosti loših kredita koji je ostavila prethodna uprava na čelu sa Čedom Petrovićem, kao i da su sredstva obezbeđenja bila bolja nego što su stvarno bila.
– U banci su istovremeno u prvom kvartalu 2013. rađene četiri procene visine kapitala. Jednu je radio nezavisni revizor KPMG, drugu Narodna banka, kao i BDO eksel kao privatizacioni savetnik i jedan potencijalni kupac. Sve procene su se razlikovale međusobno, čak i do milijardu dinara. Procena KPMG-a po kojoj je drakonski umanjen kapital i prikazan na minus 2,3 milijarde dinara, za nas je bila iznenađenje. Za to niko nije znao. Da sam znao, ja bih doveo u pitanje rad prethodnog revizora za 2011. godinu koji to ništa nije prikazao – rekao je Salai.
On je istakao da je kapital banke krenuo naglo da pada u četvrtom tromesečju 2012. godine jer su morali da se otpisuju krediti odobreni ranije, pošto su njihova obezbeđenja bila ili precenjena ili neprodavljiva.
– Prethodna uprava sa Čedom Petrovićem na čelu odobrila je 10 miliona evra nenaplativih kredita koji uopšte nisu identifikovani u reviziji poslovanja u 2011. godini. Nama su naglo počeli da rastu troškovi rezervisanja i ispravki vrednosti, a obezbeđenja kredita bila su sporna. Bilo je čak i falsifikata. Recimo jedan kredit Velefarmu bio je obezbeđen lekovima. Kada sam otišao da uzmem te lekove radi prodaje, rekli su mi da ne može jer im je istekao rok trajanja. A to čak nije ni najgori slučaj. Stipe Lovreta, koji je bio član Upravnog odbora banke, a ujedno i konsultant u Velefarmu, uveravao nas je kako će se Velefarm podići na noge – ustvrdio je Salai napominjući da je on tražio da se ti krediti uklone iz banke, kao i da se pad kapitala s kraja 2012. godine ne može dovesti u vezu sa radom tadašnjeg kreditnog odbora.
On je istakao da je banka visinu kapitala pilikom dodeljivanja kredita između 31. decembra 2012. i 5. marta 2013. godine, kada je utvrđeno da su potkapitalizovani, obračunavala čak i strožije nego što zakon o bankama zapoveda. On tvrdi da su po zakonu mogli da koriste podatak o visini kapitala iz septembra 2012. godine kada je iznosio 2,4 milijarde dinara, ali da su koristili strožije, interne mesečne obračune visine kapitala iz novembra 2012. kada je iznosio 1,9 milijardi dinara. Prema tom obračunu kapitala i kredit Basemiju iz januara 2013. od 1,7 miliona evra, koji je sporan za tužilaštvo, bio je ispod limita od 10 odsto kapitala banke.
Osim toga, Salai je doveo u pitanje najvažnije delove optužnice tvrdnjom da izveštaj interne revizije na osnovu kog su pisane krivične prijave, a zatim i optužnica nije potpisan, nije usvojen i da je neistinit.
On je predočio sudu pravi izveštaj interne revizije sa potpisom i odlukom o usvajanju koji se razlikuje i čiji glavni deo tabela ključnih nedostatak prikazuje da ne stoje glavne tačke optužnice u vezi sa odobravanjem kredita.
Salai tvrdi da u sudskim spisima uz ovaj izveštaj ne postoji nikakva propratna dokumentacija, koja inače postoji za sve druge dokaze, niti zahtev policije, niti dopisi banke, niti odluka o njegovom usvajanju.
– Kao da je neko spustio taj izveštaj u dokaze. Odmah da kažem da eventualne tvrdnje tužilaštva da su samo dobili taj dokaz i da ne znaju odakle je, nema osnova jer su morali da provere verodostojnost dokaza. A rečenice iz tog izveštaja su samo prepisane u krivičnoj prijavi, a zatim u optužnici – tvrdi Salai dodajući da je neverodostojni izveštaj napravljen pre zvaničnog izveštaja interne revizije koji je usvojio UO banke. On ističe i da pravi, zvanični izveštaj demantuje navode iz optužnice da su se krediti odobravali suprotno mišljenju sektora za rizike, kao i da su odobravani krediti koji nisu ispunjavali uslove rizika.
Izvor: danas.rs
