Kraj za Tesla banku

Završava se projekat koji je pokrenulo Srpsko narodno veće kao razvojnu instituciju za Srbe u Hrvatskoj. Prestala je svaka delatnost, a račun je blokiran.

Nakon duge agonije Tesla banka u Hrvatskoj završila je definitivno sa radom i Narodna banka je predložila da se ubrzo otvori stečaj. Tako je okončan projekt koji je pre sedam godina pokrenulo Srpsko narodno veće, želeći da podstakne projekte koji bi koristili Srbima u Hrvatskoj.

Time je san o banci za Srbe u Hrvatskoj nepovratno prekinut, jer Tesla banka nije uspela da bude razvojna institucija koja bi obezbedila povoljne kredite za razne projekte u krajevima gde žive Srbi. Nije realizovana ni želja da se finansijskim injekcijama omogući lakši povratak Srbima u Hrvatsku, kao i rad preduzeća u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom.

Jedno vreme je postojala ideja da se ruskim investitorima dozvoli ulazak u banku, pa se čak govorilo o nekoliko miliona evra početnog ulaganja, ali od toga ništa nije bilo. U agoniji koja je trajala poslednje dve godine pominjali su se investitori iz Španije, zatim Norvežani, ali sve su to bile najave bez pokrića.

Tesla banka je inače bila najmanja banka u Hrvatskoj, a dok je bila aktivna novac je uložila i Vlada Srbije. Ali 4,5 miliona evra početnog kapitala nije bilo dovoljno da se pokrenu poslovi. Po zlu je krenulo relativno brzo, od 2011. godine, kako je banka osnovana. Već prve godine iskazan je gubitak, da bi kasnije iznosio oko tri miliona evra. O bankrotu je počelo da se govori već pre pet godina.

Hrvatska strana nikada nije želela da se uključi u finansiranje, pa je odbijen predlog da sa ulogom od 25 miliona evra učestvuje u sanaciji, a isto toliko bi dala i Srbija. Pupovac se ubrzo povukao iz Nadzornog odbora, a sve što je posle sledilo bilo je samo krpljenje rupa i gomilanje gubitaka. Sada je Tesla banka definitivno došla pred zid i tek će stečajni postupak pokazati hoće li neko uopšte uspeti da se naplati.

ODLAZAK INVESTITORA

Smatralo se da će banka da omogući i lakši ulazak srpskog kapitala u Hrvatsku, ali ni to se nije dogodilo. Privatne kompanije tražile su druge puteve za finansiranje, a onda je počelo povlačenje investitora, među kojima je bio i Fond za razvoj Vojvodine koji je u početku imao većinski udeo. Jedno vreme su udele imale i kompanije u vlasništvu Ivice Todorića. Prva velika afera izbila je 2013. godine kada je usledila tužba jednog od deoničara protiv uprave zbog nesavesnog poslovanja.

Izvor: novosti.rs