Banke u Srbiji tokom 2017. godine prodale 44 milijarde dinara teško naplativih kredita privrede. Od preduzeća je veoma teško čuti kako se snalaze u odnosima sa novim “zajmodavcima”.
Banke su nastavile da se oslobađaju balasta loših kredita. Samo tokom prošle godine, podaci su Narodne banke Srbije, otpisale su 102 milijarde dinara. Od toga su nebankarskim institucijama prodale 44 milijarde dinara potraživanja od privrede. Onih koje su vodile kao nenaplativa, a na firmama je da sa novim partnerom vode bitku oko otplate.
Među firmama čiji su krediti prešli u druge ruke je i “Jugoremedija”. Ovo preduzeće je u stečaju od 2012. godine.
– Nas su telefonom obavestili da je kredit, podignut kod nekadašnje Hipo Alpe-Adrija banke prodat – kaže Radovan Savić, stečajni upravnik “Jugoremedije”. – Ta banka je čitav portfolio prodala izvesnom inevsticionom fondu. Iskreno, nikakve druge detalje ne znamo. U našem slučaju, nije se ništa promenilo. Nisu nam se više ni obraćali.
U Srbiji nekoliko agencija i fondova otkupljuju problematične kredite. Upućeni tvrde da cena ide od svega 7, do 18 odsto potraživanja. Ukoliko ispregovaraju veću cenu, bankari su, kažu, zadovoljni. Privreda tvrdi da su motivi otkupa različiti.
– To zaista zavisi od slučaja do slučaja – kaže Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije. – I same banke različito reaguju kada se kasni sa otplatom kredita. Od toga zavisi i da li će i kada prodati problematično potraživanje. I to da li će neko kupiti kredit neke firme zavisi u kakvoj je ona situaciji, na šta se odnose potraživanja, da li je pod hipotekom. Banke ne vole da imaju problematične kredite, ali im ne traba ni kolateral. Žele da budu sigurne da će naplatiti potraživanje. I taj ko hoće da otkupi potraživanje, to možda želi upravo zbog kolaterala ili ima svoju računicu koja se tiče same firme. Svaki slučaj je priča za sebe.
RAST ZAJMOVA
KADA se izuzmu otpisani i prodati krediti, tokom 2017. godine porastao je ukupan iznos kredita i to za 10,2 odsto. Pozajmice građanima su porasle za 14 odsto dok je privreda zaduženija sedam odsto.
Među privrednicima zaduživao se više privatni sektor, dok je zaduženost javnih preduzeća smanjena. Najviše su kreditirana preduzeća iz prerađivačke industrije, trgovine i građevinarstva.
Izvor: novosti.rs
