Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio Srbiji 23. februara 2015. godine, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), danas je uspešno okončan, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa, ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti i privrednog rasta, navodi se u saopštenju NBS.
Ostvareni rezultati ekonomskog programa su u velikoj meri, kako poručuju iz NBS, prevazišli očekivanja, pri čemu je ekonomska aktivnost beležila kontinuirani rast, dok je realni bruto domaćeg proizvoda veći nego u periodu pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti.
Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija sa rezultatima značajno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda, dodaje se u saopštenju.
Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost, a ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika.
Saradnja sa MMF-ovom na ovom aranžmanu dovela je i do povećanja obima stranih direktnih investicija i poboljšanja kreditnog rejtinga zemlje, saopšteno je iz NBS.
Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora MMF-a dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena.
NBS je, tokom trajanja aranžmana, vodila opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i sa domaćeg tržišta.
Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa što je uticalo na značajan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija.
Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor, dok su mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima dale odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine.
Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a NBS počela je sa primenom Bazel III standarda bankarske supervizije, čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka.
Izvor: RTS
