Slovenija: Ogorčenje odlukom NLB-a

Zagrebačka i Privredna banka sudskim postupcima traže sredstva koja su umesto Nove Ljubljanske banke podmirili hrvatskim građanima.

Nova Ljubljanska banka nedavno je platila blizu milion evra bazi pravosnažnih tužbi koje pred sudovima u Hrvatskoj protiv te banke u vezi s takozvanom prenesenom štednjom hrvatskih građana vode Privredna banka Zagreb i Zagrebačka banka, što je izazvalo ogorčenje u delu slovenske politike, a možda će reagovati i Vlada, navode slovenski mediji.

Kako prenosi Slovenska novinska agencija, u Vladi službeno ne žele komentarisati taj slučaj, a Ministarstvo finansija samo je podsetilo da je za Sloveniju problematika stare devizne štednje u SFRJ “sukcesivno” pitanje, prenosi Hina.

Problem tužbi zbog dugova NLB-a koje su štedišama podmirile dve hrvatske banke, pa sada od najveće slovenske banke traže povrat, komentarisao je za medije France Arhar, nekadašnji guverner slovenske centralne banke, koji je 1990-ih godina učestvovao u partnerstvu Hrvatske i Slovenije za rešavanje pitanja stare devizne štednje, a što nije urodilo rešenjem kojim bi bile zadovoljne obe strane.

Arhar: Nema temelja za naplatu

Zagrebačka i Privredna banka sada od Ljubljanske banke u više sudskih postupaka traže da im se vrate sredstva koja su umjesto NLB-a podmirili hrvatskim građanima.

Prema nekim podacima, riječ je o 172 miliona evra i otprilike isto toliko potraživanja na ime kamata u posljednjih 20-ak godina.

Arhar je donedavno vodio udruženje slovenskih banaka, a sada je honorarni savetnik za finansijska pitanja predsednika države Boruta Pahora.

Arhar je za STA kazao da ne postoji pravna ni ugovorna osnova da se od NLB-a sudski naplate dugovi na temelju stare devizne štednje, podsetivši da je Slovenija ustavnim zakonom iz 1994. godine osnovala NLB, dok su potraživanja štediša prebačena na staru Ljubljansku banku.

Osim toga, po Arharovoj interpretaciji, Hrvatska je priznala da je stara devizna štednja sukcesijsko pitanje jer je 2001. godine potpisala sporazum o pratnji SFRJ, kao jedna od naslednica, a pred svoj ulazak u EU i takozvani memorandum iz Mokrica, kojim su tadašnji premijeri Zoran Milanović i Janez Janša dogovorili da se sudski procesi u Hrvatskoj u vezi s NLB-om odlože dok se ne nađe konačno rešenje.

Neki slovenski mediji ovih su dana navodili da je zbog toga što je direktor NLB-a odobrio isplate nekih potraživanja Ljubljanske banke na bazi pravosnažnih odluka hrvatskih sudova upitan njegov ostanak na dužnosti i da je posebno ogorčen ministar vanjskih poslova Karl Erjavec, koji će to pitanje postaviti na sednici Vlade.

Mediji: Moguće obraćanje EK-u ili tužba

Mediji čak navode da bi, ako Vlada tako odluči, bilo moguće da se zbog odluka hrvatskih sudova u vezi s Ljubljanskom bankom o svemu obavesti Evropska komisija ili Hrvatska tuži sudu EU-a u Luksemburgu.

Bivši guverner i predsednikov finansijski savetnik Arhar smatra da je odluka vođstva NLB-a da poštuje odluku hrvatskog suda i plati dio duga prema presudi bila pogrešna i kaže da ne zna pojasniti kako je do toga došlo.

“U NLB-u od samoga početka znaju kakav je u Sloveniji ustavni poredak i da postoji ustavni zakon o Ljubljanskoj banci. Njihova pravna služba imala je niz takvih slučajeva i ne znam kako se sada moglo dogoditi to što se dogodilo”, kazao je Arhar.

Izvor: balkans.aljazeera.net