Erste grupa: Stopa inflacije će dostići maksimum sredinom 2018. godine, a zatim zabeležiti usporavanje u većini zemalja CIE

  • Prognoza inflacije za ovu godinu je prilično homogena za region CIE jer se očekuje da se stopa inflacije brže kreće ka ciljnim nivoima centralne banke ili da ih premaši sredinom 2018. godine, a da se smanji krajem godine. U CIE bi ona u proseku trebalo da bude 2,6%, što predstavlja porast u odnosu na 1,9% u 2017. godini.

  • Konkretno, korekcija cena prehrambenih artikala verovatno će ograničiti inflatorni pritisak, dok slabiji američki dolar bi mogao da amortizuje efekte potencijalnog povećanja cena nafte.
  • U Srbiji bi stopa inflacije u poslednjem kvartalu trebalo da dostigne oko 3,5% međugodišnje.

Kretanje inflacije u Srbiji u prvoj polovini 2018. godine uglavnom će biti određeno efektom visoke baze cena nafte i mesa iz 2017. godine. Taj efekat će, po našem mišljenju, da zadrži stopu ukupne inflacije ispod sredine ciljanih nivoa NBS od 3%+/-1,5 pp u prvoj polovini 2018. godine, dok u drugoj polovini godine očekujemo postepeno ubrzanje stope inflacije do i preko ciljnog koridora. Naša prognoza se zasniva na očekivanjima da će u tom periodu da se izgubi bazni efekat, da će cene primarnih proizvoda na međunarodnim tržištima biti više (prema komentarima NBS o fjučersima), da će dinar oslabiti i da će početi da deluju efekti snažnijeg tržišta rada i domaće tražnje. Stoga očekujemo da najviša stopa inflacije u poslednjem kvartalu 2018. godine bude približno 3,5% međugodišnje.

Sadašnja osnovna projekcija ukazuje na to da bi inflacija u Hrvatskoj trebalo da dostigne maksimum početkom trećeg kvartala 2018. godine na nivou blizu 2% međugodišnje i da se potom preusmeri naniže i padne ispod 1,5% međugodišnje krajem 2018. godine. Predviđamo da će prosečna inflacija u 2018. godini zabeležiti skromno ubrzanje, tj. blizu 1,5% u odnosu na 1,2% iz 2017. godini. Predviđa se da će pritisci na strani tražnje ostati skromni, mada će verovatno dobiti malo na zamahu u odnosu na 2017. godinu (podržani poverenjem potrošača i kretanjem raspoloživog dohotka), a nešto slabiji dolar bi mogao u određenoj meri da amortizuje efekte eventualnog povećanja cena nafte, dok, što se tiče cena hrane, predviđamo da će rizici biti prilično uravnoteženi, te otuda predviđamo da će biti uravnoteženi i ukupni rizici po našu prognozu indeksa potrošačkih cena (CPI).

Posle prvobitnog porasta iznad nivoa od 2% početkom 2017. godine, kretanje indeksa CPI u Sloveniji se usporilo, jer se inflacija kretala u uskom koridoru oko 1,5% tokom najvećeg dela prošle godine. Slično kretanje predviđamo i za 2018. godinu, a profil CPI neće mnogo promeniti tu sliku. Međutim, predviđamo da će intenzivniji pritisci i na strani domaće tražnje i na strani troškova postepeno gurati stopu ukupne inflacije ka višem nivou, tj. da će podrazumevati rast inflacije tokom trećeg kvartala 2018. godine ka nivou od 2%, posle čega bi moglo da usledi  određeno usporavanje, sa prosečnom stopom za 2018. godinu od oko 1,6%, što poredstavlja skromno povećanje u odnosu na prosek za 2017. godinu (1,4% međugodišnje).

U martu ove godine očekujemo znatan porast stope inflacije u Rumuniji na 4,5% međugodišnje, sa 3,3% međugodišnje u decembru 2017. godine, što znači da će inflacija biti znatno iznad gornje granice cilja Narodne banke Rumunije (2,5%±1 pp). Ključni proinflatorni faktori su bazni efekat vezan za prethodna smanjenja poreza, kao i povećanje regulisane cene prirodnog gasa na početku 2018. godine. Dodatan pritisak će doći od konstantnog povećavanja cene nafte na svetskim tržištima. Zatim bi krajem 2018. godine inflacija trebalo da zabeleži značajan pad i predviđamo da će iznositi 3,2% međugodišnje u decembru, usled statističkog efekta.

Po našoj proceni, inflacija u Mađarskoj će ove godine verovatno da zabeleži porast sa prošlogodišnjih 2,4% na oko 3% u ovoj godini u proseku. Po našem mišljenju, inflatorni cilj od 3% verovatno će se ostvariti u drugom kvartalu 2018. godine, zahvaljujući povećanju inflatornog pritiska pod uticajem visokog rasta realnih zarada i nekih sporednih faktora, kao što su cene goriva. Ukoliko se rast cena nafte nastavi u prvom kvartalu 2018. godine, ciljni nivo inflacije će možda da se dostigne nešto ranije nego što je očekivano. Pošto je Centralna banka Mađarske uvela raspon odstupanja od +/-1 pp oko cilja, Savetu za monetarnu politiku se ne žuri da započne normalizaciju ambijenta kamatnih stopa i možda će ostati veoma naklonjen nižim kamatnim stopama tokom cele ove godine. Ne očekujemo da će gornji prag raspona biti dostignut u 2018. niti u 2019. godini.

Očekujemo da u Češkoj Republici inflacija merena indeksom CPI dodatno uspori u januaru, uglavnom usled baznog efekta, jer će znatno povećanje nivoa cena iz januara 2017. godine da se izgubi iz međugodišnje stope. Osim toga, očekujemo i korekciju cena više važnih prehrambenih artikala, jer su na njihov rast prošle godine delimično uticali faktori na strani ponude. Iz tih razloga očekujemo da će početkom godine ukupna inflacija samo neznatno da premaši ciljni nivo. Međutim, solidna domaća tražnja i visok rast zarada postepeno će se odraziti na inflaciju, te će ona dostići maksimum od oko 2,5% u 3. kvartalu 2018. godine.

Slovačkoj su se prošle godine ponovo pojavili inflatorni pritisci, jer je rast potrošačkih cena iznosio u proseku 1,3%, uglavnom pod uticajem cena hrane i usluga. Cene hrane su hvatale korak sa kretanjem svetskih cena hrane, a više cene usluga su počele da odražavaju rast raspoloživog dohotka domaćinstava povezan sa poboljšanjem situacije na tržištu rada. Ta kretanja bi trebalo da se nastave u 2018. godini. Očekujemo da inflacija ove godine bude u proseku 2%, mada će biti podložna izvesnoj nestabilnosti u određenim mesecima. Indeks potrošačkih cena bi mogao da dostigne maksimum od 2,3% međugodišnje u junu (2,4% za harmonizovani CPI), posle čega bi usledilo postepeno usporavanje do blizu (ili tik ispod) 2% krajem godine.

Očekujemo da stopa inflacije u Poljskoj postepeno raste sa nedavno viđenih 2,1% međugodišnje u decembru i da u letnjim mesecima poraste dostigne maksimalni nivo iznad ciljne stope Narodne banke Poljske od 2,5% međugodišnje. Dalji pad nezaposlenosti i porast zarada na tržištu rada, a naročito ubrzan rast zarada, na kraju bi trebalo da dovede do pritiska na strani tražnje i povećanja bazne inflacije u predstojećim mesecima. Sa druge strane, uticaj eksternih faktora, kao što su promene cena hrane ili nafte, na stopu inflacije verovatno će biti ograničen u drugoj polovini godine, usled baznog efekta. Stoga očekujemo da će stopa inflacije da se smanji krajem godine na 2% međugodišnje.

Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2,5%

Fleš procena BDP-a pokazala je da je ekonomija u poslednjem kvartalu rasla za 2,5%, što znači da je godišnja stopa rasta u 2017. godini iznosila 1,8%, što je potpuno u skladu sa projekcijama Erste Grupe. Detalji o komponentama BDP-a će biti dostupni 28. februara. U 2018. godini očekuje se ubrzanje stope rasta na 2,9%, primarno podstaknute domaćim komponentama, ličnom potrošnjom i investicijama, dok bi neto uvoz mogao imati negativan doprinos zbog snažnijih pritisaka na uvoz. Dinamika izvoza bi, prema projekcijama trebalo da ostane solidna.

Check Also

Societe Generale zapošljava: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior

Societe Generale banka je raspisala konkurs za poziciju: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior.