Kriptovalute, iz ugla ekonomiste

U poslednje vreme sve se više priča o kriptovalutama. Kriptovalute su definitivno postale „zvezda“ koja je obeležila 2017. godinu.

O kriptovalutama se priča svuda. Rast popularnosti kriptovaluta napravio je pravu zbrku, ne samo među ljudima, već i među bankama, kompanijama, pa i čitavim državama. Ljudi se pitaju o čemu se radi. Da li je u pitanju novi oblik novca ili nova tehnologija ili još jedna „novotarija“ sa interneta ili obična finansijska prevara. Da li je na pomolu revolucija ili još jedan prolazni trend?

Šta su to kriptovalute?

Kriptovalute su oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju kao način obezbeđenja sigurnosti transakcija, kontrole emitovanja dodatnih jedinica imovine i verifikaciju pojedinačnih transakcija. Digitalna imovina je sve ono što postoji u binarnoj formi i nad kojim se može definisati pravo upotrebe. To su svi tekstualni, audio, grafički i video sadržaji koji postoje u binarnom formatu i koji se nalaze u prometu ili su skladišteni na raznim nosačima podataka.

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih, alternativnih i virtuelnih valuta. Digitalne valute su valute koje postoje samo u digitalnoj formi i koje se mogu koristiti za kupovinu realnih i virtuelnih dobara i usluga. Alternativne valute su sva ona sredstva razmene koja nemaju status nacionalne valute, ali koja predstavljaju dopunu nacionalnoj valuti u transakcijama na finansijskom tržištu. Virtuelne valute su virtuelno sredstvo razmene koje se koristi za obavljanje transakcija unutar specifične virtualne zajednice, a koje nisu pod kontrolom centralne banke.

Blokčein tehnologija

Kriptovalute su decentralizovane digitalne valute. Za razliku od klasičnih valuta, kod kojih je kontrola centralizovana, kod kriptovaluta postoji decentralizovana kontrola kod koje se koristi kriptografija u formi „blokčein“ tehnologije. Ukratko, blokčein tehnologija je tehnologija koja je bazirana na listama zapisa koji se nazivaju „blokovi“ koji se vezuju u „lance“ upotrebom kriptografije, tj. „Hash“ funkcije. Naime, svaki uvezani blok sadrži „Hash“ funkciju koja ga povezuje sa prethodnim blokom podataka, što znači da ne postoji mogućnost promene sadržaja jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih ostalih blokova koji idu nakon njega. Zbog toga se podaci u blokčeinu ne mogu lako menjati.

Decentralizacija kriptovaluta znači da su svi učesnici povezani u „Peer-to-Peer“ mrežu kod koje svaki učesnik predstavlja jedno čvorište (Hub). To znači da svaki učesnik može biti direktno povezan samo sa određenim brojem drugih učesnika, koji su pak direktno povezani sa nekim drugim učesnicima i koji svi zajedno čine jednu mrežu sa većim brojem učesnika i čvorišta. U praksi to znači sledeće. Jedan učesnik informaciju može da pošalje samo učesnicima sa kojima je direktno povezan, a oni tu informaciju šalju dalje učesnicima sa kojima su oni povezani, i sve tako dok informaciju ne dobiju svi učesnici u mreži.

Tržište kriptovaluta

Kriptovalute su u poslednjih nekoliko godina izrasle u veliko tržište. Trenutno postoji oko 1.400 raznih kriptovaluta, od kojih je svakako najpoznatiji i najvažniji Bitkoin. Ukupna kapitalizacija svih kriptovaluta na dan 30.01.2018. godine je iznosila 510,6 milijardi dolara, od čega 362,5 milijardi dolara ili oko 70% otpada na pet vodećih kriptovaluta – Bitcoin (172,1 milijardi dolara), Ethereum (105,3 milijardi dolara), Ripple (45,4 milijardi dolara), Bitcoin Cash (25,6 milijardi dolara) i Cardano (14,1 milijardi dolara).

Tržište kriptovaluta danas doživljava ozbiljan razvoj. Pored toga što raste tržišta kapitalizacija, dolazi i do razvoja tržišta po dubini i svojevrsne institucionalizacije tržišta. Tako se na finansijskim berzama u svetu pojavljuju prvi finansijski derivati u vidu fjučersa (Futures) i opcija (Options), koji imaju za cilj da omoguće investitorima da se „klade“ na cenu određenih kriptovaluta u budućnosti. Pored toga, postoje čak i kriptovalutni indeksi, kao što su indeksi CRIX i CCI30.

Na tržištu kriptovaluta postoji pojam ICO koji označava „inicijalnu ponudu koina“ (Initial Coin Offering), koji je sličan pojmu IPO koji označava „inicijalnu javnu ponudu“ (Initial Public Offering). Naime, dok se IPO odnosi na prvo emitovanje akcija kompanije, tokom koje kompanija iz zatvorenog oblika prelazi u javno otvoreno akcionarsko društvo koje se kotira na berzi, ICO se odnosi na prvo emitovanje koina ili kriptovaluta, tokom koje kompanija prodaje svoje kriptovalute stavljajući ih prvi put u promet.

U praksi se često dešava da ljudi porede tržišnu kapitalizaciju kriptovaluta sa tržišnom kapitalizacijom najvećih svetskih kompanija. Ekonomski gledano, to je suštinski pogrešno. Razlog je jednostavan – porede se stvari koje su neuporedive (poređenje „baba i žaba“). Naime, kriptovalute su sredstvo plaćanja, a kompanije su privredni subjekti. Kriptovalute nisu kompanije, kao što ni kompanije nisu kriptovalute. To su potpuno različite stvari. Pravilno bi bilo porediti kapitalizaciju jedne kompanije (npr. Apple) sa kapitalizacijom druge kompanije (npr. Samsung), odnosno ukupnu vrednost jedne kriptovalute (npr. Bitcoin) sa ukupnom vrednošću sredstava plaćanja (npr. sa svim valutama).

Pored toga, treba imati u vidu da tržišna kapitalizacija i nije najbolji pokazatelj snage jednog sistema. Tržišna kapitalizacija doslovno znači koliko vredi jedna kompanija ukoliko bi svi akcionara trenutno prodali akcije po postojećoj ceni na berzi. Međutim, to je samo hipotetička situacija. Ne samo zbog toga što ne mogu svi akcionari simultano prodati svoje akcije, već i zbog toga što bi neminovno došlo do korekcije cene akcije, ili pod dejstvom tržišnog mehanizma ili pod pritiskom „preuzimača“. Mnogo bolji pokazatelji realne snage jedne kompanije su podaci o prihodima, troškovima, dobiti i kapitalu.

Kriptovalute nisu valute…

Ekonomski gledano, od suštinske je važnosti da se razume da kriptovalute nisu valute, nego sredstvo razmene, tj. sredstvo plaćanja. Kriptovalute su svojevrsna virtuelna roba koja ima određenu vrednost i pomoću koje se mogu vršiti plaćanja preko interneta. Kako bi ovo bilo jasnije, važno je napraviti razliku između valute i sredstva plaćanja.

Valuta je jedinica razmene koja olakšava proces razmene roba i usluga, a koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u jednoj državi. To su novčane jedinice koje se koriste za plaćanje, a čiju količinu kontrolišu centralne banke. Bez izuzetka, sve države na svetu imaju svoje zvanične valute, s tim što neke države imaju svoje valute, a neke države koriste tuđe valute (npr. Crna Gora koristi EUR).

S druge strane, sredstvo plaćanja je takođe jedinica razmene koja olakšava proces razmene roba i usluga, ali koja ne predstavlja uvek zakonsko sredstvo plaćanja u jednoj državi. To su razne robe, hartije od vrednosti i virtuelne valute koje se koriste kao obračunske jedinice prilikom plaćanja. Kao sredstvo razmene mogu se pojaviti razne vrste roba, kao što su zlato, srebro, dijamanti, nafta, pšenica, kukuruz, akcije, obveznice, tokeni, bodovi, termini, pa i kriptovalute.

Tržište kriptovaluta je veliko i dinamično, ali je ukupna vrednost svih kriptovaluta i dalje zanemarljivo mala u odnosu na ukupnu vrednost svih sredstava plaćanja. Tako npr. imamo okvirni podatak da sve kriptovalute učestvuju najviše do 0,3% u ukupnoj vrednosti svih valuta na svetu i najviše do 0,0003% u ukupnoj vrednosti svih finansijskih derivata na svetu. Kriptovalute rastu, ali ni blizu nisu ugrozile valute i ostala sredstva plaćanja koja se koriste u međunarodnoj ekonomiji.

… a nisu isključivo ni sredstvo plaćanja 

Osnovna zamisao koja stoji iza stvaranja kriptovaluta je ta da se kriptovalute koriste za plaćanje preko Interneta. Njihova osnovna uloga bi trebala da bude „sredstvo plaćanja“. Mnoge kriptovalute obavljaju ovu ulogu, ali ne sve. Neke kriptovalute se koriste i za druge stvari kao što su štednja i spekulacije, pa tako imaju i uloge „čuvara vrednosti“ i „spekulativne robe“.

Naime, zbog neočekivano brzog razvoja kriptovalutnog tržišta vrednost nekih kriptovaluta, kao što su Bitcoin, Ripple ili Ethereum, je značajno porasla. Kao rezulat toga, vlasnici tih kriptovaluta ih sve manje koriste za plaćanje, a sve više kao način da se zaradi na daljem rastu cene (spekulacije), odnosno kao imovinu koju treba čuvati i ne prodavati (čuvar vrednosti). Tome treba dodati i to da mnogi koriste rast potražnje za kriptovalutama kako bi emitovali svoje kriptovalute kroz ICO i tako došli do kapitala.

Kriptovalute i ekonomija

Kako funkcioniše monetarna politika? Osnovni postulat monetarne politike je taj da ukupna količina novca u opticaju mora biti jednaka ukupnoj vrednosti svih roba i usluga na jednom tržištu, korigovano za tokove uvoza i izvoza i povlačenja novčane mase iz opticaja (tezauracija novca). Da bi se to sprovelo potrebno je da se novčana masa, tj. ukupna količina novca u opticaju kontroliše na centralnom nivou. Za jednu ekonomiju bi bilo suviše rizično da decentralizuje donošenje odluka o ukupnoj količini novca u opticaju, odnosno da finansijsko tržište prepusti samoregulaciji. Sve dok kriptovalute budu virtuelne valute koje su decentralizovane, ne može se očekivati da će se države povući iz upravljanja ukupnom novčanom masom (agregati M1, M2 i M3).

Da, postoji i teza po kojoj su kriptovalute otporne na inflaciju, koja se često koristi kao argument „za“, ali se tu zanemaruje činjenica da su kriptovalute deflatornog karaktera iz prostog razloga što je njihova količina u opticaju uvek ograničena i što po pravilu teško može da prati volumen ekonomske aktivnosti jedne privrede. Tome treba dodati i činjenicu da se količina novca u opticaju, kao jedan od najvažnijih instrumenata monetarne politike, često koristi za podsticanje ekonomske aktivnosti, tj. za povećanje proizvodnje, zaposlenosti i izvoza. Zbog toga je čak i poželjno da postoji nizak nivo inflacije (do 3%).

Da li kriptovalute donose demokratizaciju?

Postavlja se pitanje da li kriptovalute donose istinsku demokratizaciju finansija. Odgovor svakako nije jednostavan, ali postoji nekoliko razloga koji govore protiv ove teze. Osnovni problem je u tome što ne postoji transparentnost. Naime, kod određenih kriptovaluta se često ne zna tačno ko su emiteri i ko su njihovi vlasnici, jer iza većine kriptovaluta ne stoji ime i prezime osobe, već njen „digitalni potpis“. To je pogodno tlo za zloupotrebu kriptovaluta, pa se tako dešava da se određene nelegalne aktivnosti finansiraju kriptovalutama na „mračnoj strani interneta“ (Dark Web).

Međutim, ne treba biti ishitren i reći da kriptovalute ne donose promenu na bolje. Kriptovalute koje danas postoje svakako donose određene novine, što u vidu superiorne blokčein tehnologije, što u vidu decentralizacije i „zaobilaženja“ skupih i ponekad neefikasnih posrednika kao što su banke, servisi za onlajn plaćanja i drugi finansijski posrednici.

Prednosti i nedostaci kriptovaluta

Kriptovalute imaju svoje prednosti i nedostatke.

Prednosti su sledeće:

  • Hakovanje blokčeina je praktično neizvodljivo
  • Nijedna osoba ne može da promeni količinu kriptovaluta u opticaju
  • Zbog ograničene ponude, sistem je otporan na inflaciju
  • Sistem nam omogućava da zaobiđemo posrednike
  • Svako ima mogućnost uvida u sve obavljene transakcije
  • Decentralizacija otvara brojne nove mogućnosti
  • Blokčein tehnologija doživljava svoju široku primenu

Nedostaci su sledeći:

  • Nepovratnost procesa obavljenih transakcija
  • Rezistentnost bankarskog sektora
  • Niska zastupljenost u ukupnom volumenu novca
  • Ograničenja u pogledu hardvera i softvera
  • Komplikovani algoritmi za razumevanje
  • Nemogućnost centralizovane kontrole
  • Pogodnost za „Pump & Dump“ aktivnosti

Koja je budućnost kriptovaluta?

Gledano iz ugla ekonomiste, dometi kriptovaluta se mogu nazreti, ali se nikako ne mogu predvideti. Ono što se iz sadašnje perspektive može zaključiti je sledeće:

  • Blokčein tehnologija će nalaziti sve veću primenu u praksi
  • Tržište kriptovaluta će nastaviti da raste u budućnosti
  • Kriptovalute u sadašnjem obliku ne mogu postati zvanične valute
  • Neke države će dozvoliti plaćanje u kriptovalutama
  • Neke države će zabraniti plaćanje u kriptovalutama
  • Kriptovalute će biti još jedan od faktora koji će „uzdrmati“ sistem
  • Kriptovalute će biti sastavni deo naše budućnosti

Izvor: mojafirma.rs

Check Also

Svetsko prvenstvo u fudbalu uticalo na rast kreditiranja u Hrvatskoj

Euforično raspoloženje građana Hrvatske  i spremnost mnogih da troše, naravno, idu na ruku i bankama …